Игуман манастира Савина, јеромонах Макарије у емисији “Врлинослов” ТВ Храм, аутора и водитеља Слободана Стојковића, говорио је о покајању – како да знамо да ли се кајемо, о сујети и гордости.
“Човјек се кроз гријех суштински удаљава од Бога и сав смисао нашега живота на земљи је да побиједимо гријех. Људским силама то није могуће, једини побједитељ гријеха је живи Бог, оваплоћена љубав овдје на земљи – Господ наш Исусу Христос, тако да побједа над гријехом, у том смислу, подразумјева наше сједињење са Богом. Оног тренутка када се човјек сједини са Богом, када се Бог усели у њега, од тог тренутка човјек постаје свет, постаје мали анђео, у ствари, како је говорио Свети Јустан Ћелијски, Бог по благодати. Дакле, постајемо усиновљени Богу кроз благодат Божију и та битка и борба унутарња човјека, одвија се у срцу. Центар људског бића јесте наше срце, како тјелесно тако постоји и духовно срце – центар нашег бића, тамо гдје доносимо ону кључну одлуку односа нашег са Богом, да ли смо за Бога или против Бога”, казао је отац Макарије, додавши да нам зато Христос говори да из срца излази све. Дакле, из срца излази оно што је у њему, или светост или гријех.
Отац Макарије је подсјетио да је Бог једини судија и да ће Он да нам суди и зато се Њему кајемо и исповиједамо, не исповиједамо се никоме другоме:
“И моја одлука да нећу више да гријешим враћа ме у ред светости. Ако сам одлучио да нећу да гријешим, морам да будем радостан, ја се одмах срећем са Богом, покајао сам се и вратио сам се Богу, вратио сам се у живот”, казао је игуман савински, објаснивши да и кад опет паднемо, сагријешимо, треба исто изнова да урадимо, истински се покајемо и устанемо јер је то начин да се човјек поврати и остане на путу Божијем. То је покајање – промјена, приносим покајање Богу, приносим себе на жртву Богу кроз то, на било који начин.
Објашњавајући како да знамо да ли се кајемо, отац Макарије је казао да је познање својих гријехова дејство благодати Божије, а познање да се кајемо, значи да се мијењамо.
“Христос у себи нема гријеха, он је Бог и човјек, ми се облачимо у Христа, крштавамо се у Христа. Облачимо се у Христа, живимо хришћански, благодат Божија остаје на нама – Дух Свети,и онда кнез овога свијета нема ништа са нама, не може да нас пороби. Значи наше покајање подразумијева да више не робујемо гријеху коме смо робовали, да не падамо у њега, иако ће се он појављивати, јер овај свијет тако живи, али он нема силу над нама и то је истинска слобода. Онда можемо истински да славимо Бога и да знамо да смо се покајали и опроштење гријехова добили.”
Говорећи о самом кајању игуман савински о. Макарије је објаснио и појам страсти и утицај страсти на духовни живот, а такође разјаснио и многе појмове као што су гордост и егоизам, које је важно да превазиђемо на на путу спасења.
Весна Девић
