25 07

Ikona Presvete Bogorodice “Trojeručica”

Ime: 25.07.2019 Ikona Bogorodice Trojerucice; Opis: Ikona Presvete Bogorodice "Trojeručica" Tip: audio/mpeg

Ikona Bogorodica Trojeručica je najpoštovanija ikona u Srba, jedna od najpoštovanijih u celokupnom hrišćanskom i pravoslavnom svetu i najpoštovanija u Hilandaru. Dar Božji.

Ikona Bogomakje Bez OkviraOva sveta ikona Presvete Bogorodice beše porodična dragocenost svetog Jovana Damaskina. On ju je čuvao u ličnom paraklisu, u svojoj kući u Damasku, početkom osmog veka. Tada se celokupna Sirija nalazila pod vlašću Arapa – muslimana. Tadašnji kalif Damaska, prestonice Sirije, Valid (705-715), kao musliman, nije znao da uređuje verske poslove Hrišćana Sirije. Stoga je u svojoj palati kao prvog savetnika, za pitanja potčinjenog hrišćanskog stanovništva Sirije, zaposlio, tada još uvek, svetovnjaka Jovana Damaskina, poštujući ga zbog velikog obrazovanja i vrline.

Upravo u to vreme, dakle početkom VIII veka, pojavila se jeres ikonoborstva, sa središtem u Konstantinopolju. Njen pokretač je bio vizantijski samodržac Lav III Isavrijanac. Još uvek svetovnjak, Jovan Damaskin je, pokretan božanskom revnošću, iz Damaska progonio ikonobornu jeres, kako raznim pismima tako i rečima. On se na taj način pokazao pobornik i vatreni podržavalac poštovanja svetih ikona. Obavestivši se dovoljno o njemu i omrznuvši ga, ikonoborac Lav Isavrijanac izmisli jednu podlost protiv njega: pobrinuo se da dođe do jednog dela napisanog rukom svetog Jovana; zatim je svom povereniku kaligrafu izdao zapovest da do kraja nauči da oponaša način pisanja svetog Jovana, te da napiše jednu lažnu poslanicu; nju je navodno svetitelj poslao samom avtokratoru Lavu, podstičući ga da dođe i bez borbe zagospodari gradom Damaskom iz koga odsustvovaše kalif. Ovu klevetničku i izmišljenu poslanicu Lav posla svom prijatelju, kalifu Damaska, Validu (705-715), dodavši i svoje pismo u kome ga uverava u ljubav koju ima prema njemu. Nju je pokazivao i time što mu šalje poslanicu napisanu rukom Jovana, iz koje se van svake sumnje vidi da je Jovan zaverenik protiv Validovog kalifata.

Primivši i pročitavši poslanice, kalif poverova u privrženost Lavovu i naredi, bez daljeg ispitivanja, da se odseče desna ruka Jovanova, koja je napisala navodnu poslanicu i da se, za primer svima, obesi na glavnom trgu Damaska. Zapovest je izvršena odmah. Kada se onaj dan priklanjao večeru, sveti Jovan je zamolio da mu se da odsečena ruka, pošto je već izvršena kalifova zapovest. Držeći levom rukom odsečenu desnicu i spajajući je sa telom, on se moljaše klečeći celu noć pred ikonom Bogorodice. On moljaše Presvetu Bogorodicu da ga isceli da bi nastavio da piše o poštovanju ikona. Posle duže molitve, umoran od bola i muke, on zaspa na kratko. U snu on ugleda Presvetu Bogorodicu živu na ikoni i ču gde govori mu da je isceljena ruka, te da ne treba više da se žalosti. Samo, treba da ispuni ono što je obećao, tj. da nastavi da piše u zaštitu svetih ikona. Sveti Jovan se probudi i vide uistinu da je ruka njegova zdrava i da stoji na svom mestu. Jedino na onom mestu gde je bila poseklina ostade kao crvena nit, radi podsećanja koliko na stradanje, toliko i na čudo Presvete Bogorodice. Zbog radosti i blagodarnosti prema Bogorodici, sveti Jovan se potom postarao da na donjoj levoj strani ikone pripoji srebrnu ruku, sličnu odsečenoj, u znak sećanja na čudo koje se dogodilo. Istog običaja se do danas drže pobožni i čudesno isceljeni Hrišćani koji na svete ikone polažu različite zlatne ili srebrne predmete na kojima su predstavljeni neki od isceljenih delova ljudskog tela. Ikona je od tada dobila ime„Trojeručica”, budući da je sveti Jovan dodao treću, srebrnu ruku.

Posle ovog čudesnog iscelenja, sveti Jovan odlučuje da napusti svet i da se zamonaši. Videvši ga isceljenog, kalif je razumeo dejstvo Božije sile i zatražio oproštaj za nepravednu kaznu Jovana, on mu najzad daje dozvolu da se udalji iz sveta.

Sveti Jovan napušta Siriju i odlazi da monaški život prohodi u čuvenoj Lavri svetog Save Osvećenog u Palestini. Pored njega je stalno Dobrotvorka njegova, Presveta „Trojeručica”. Postavši monah, on od drugih otaca u Lavri saznaje da je sveti Sava Osvećeni, pre svog blaženog upokojenja (VI vek), dao zapovest da pored njegovog groba pričvrste njegovu „patericu”, tj. igumanski štap. On je prorekao da će u budućnosti kao poklonik u manastir doći jedan carski sin njegovog imena, tj. Sava, i da će, pri njegovom poklonjenju grobu, pričvršćeni štap pasti na zemlju. Njemu je Sveti Sava Osvećeni zapovedio da se kao blagoslov da igumanski štap zajedno sa ikonom Bogorodice koja je čuvana u Lavri i koja se zvala „Mlekopitateljnica”. Znajući za navedena proroštva svetog Save, sveti Jovan Damaskin je pre svoje smrti ostavio zaveštenje da onaj carski sin kao blagoslov uzme i njegovu Bogorodicu „Trojeručicu”, zajedno sa igumanskim štapom i ikonom Bogorodice „Mlekopitateljnice”.

Posle pet vekova, 1217. godine, u Lavru kao prost monah, poklonik, dolazi carski sin, sveti Sava, iz Manastira Hilandara. Dok se on poklanjao grobu istoimenog svetog Save Osvećenog, igumanski štap je pao sa svog mesta.

Iznenađeni, manastirski oci zatražiše da se obaveste o nepoznatom monahu-pokloniku. Tako saznaše da se zove Sava i da je carski sin. Sumnjajući, međutim, još uvek i dvoumeći se da li da ispune zaveštenje svog ktitora, svetog Save Osvećenog, oni vratiše igumanski štap na njegovo mesto i pričvrstiše ga. Sledećeg dana sveti Sava se pokloni i drugi put pred grobom i igumanski štap opet pade. Tako se razrešila svaka sumnja i monasi odmah svetom Savi dadoše igumanski štap, ikonu „Mlekopitateljnicu” i „Trojeručicu”. Opremljen ovim trostrukim blagoslovom, Sveti Sava odlazi iz Palestine i vraća se na Svetu Goru. U dve kelije u Kareji, koje je sam podigao, on ostavlja igumanski štap i ikonu „Mlekopitateljnice”.

Igumanski štap, tj. „patericu” on je ostavio u keliji Preobraženja. Ova kelija i do danas nosi naziv „Paterica”. Tu se čuva igumanski štap svetog Save Osvećenog, prelepo delo umetničke vrednosti, urađeno u slonovoj kosti. Ikonu Bogorodice „Mlekopitateljnice” je, pak, ostavio u keliju svetog Save Osvećenog, gde je postojala pećina u kojoj se on povremeno usamljivao radi bezmolvija. Ova kelija se nalazi u blizini Crkve Protata Svete Gore i zove se Isposnica (tipikarnica svetog Save). U isposnici se drži poseban tipik koji je postavio sveti Sava, naročito za ovu keliju. Monah ili monasi koji žive u njoj ne treba da se zanimaju ničim drugim osim molitvom za ceo svet i da za dan i noć pročitaju ceo Psaltir, a u toku jedne sedmice celokupno Četverojevanđelje. U isposnici do danas postoji ikona „Mlekopitateljnice”, postavljena s desne strane od Carskih dveri, tj. na Hristovo mesto, što je jedinstven slučaj u celom Pravoslavlju.

Bogorodičinu ikonu „Trojeručicu” sveti Sava je doneo sa sobom u Hilandar. To je prvi dolazak „Trojeručice” u Hilandar. Posle toga, Sveti Sava, kao što je već rečeno, biva rukopoložen za arhiepiskopa Srbije (1219) i odlazi sa Svete Gore. „Trojeručica” ostaje u Hilandaru do 1347., dakle 100 i više godina posle prestavljanja svetog Save (1235). Tada kao posetilac na Svetu Goru dolazi srpski car Dušan. Nakon svoje posete Hilandaru, prilikom odlaska za Srbiju, on kao blagoslov manastira uzima ikonu „Trojeručice”. Na taj način Bogorodica „Trojeručica” odlazi u Srbiju.

Do kraja XIV veka ikona iz nepoznatog razloga i na nepoznat način prelazi sa dvora cara Dušana u vlasništvo Manastira Studenice. Ovaj manastir, kao i druge oblasti Srbije, početkom XV veka postaje meta napada turskih osvajača. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru monasi su se na brzinu i žurno postarali da spasu najvrednije dragocenosti koje su imali. Bogorodicu „Trojeručicu” su stavili i učvrstili na samar jednog magareta, koje su pustili da ide kuda ga vodi volja Bogorodice. I uistinu, vođeno Presvetom Bogorodicom, magare je prošlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju i došlo na Svetu Goru. Po zapovesti Bogorodice, ono se zaustavilo nedaleko od Manastira Hilandara? Videvši i shvativši šta se događa, manastirski oci pohitaše i skinuše ikonu sa leđa magareta koje je odmah potom palo mrtvo. Tu gde je došlo magare sa ikonom, sazidano je pokloničko mesto u spomen na taj događaj. Svake godine se vrši litija sa ikonom „Trojeručice” od manastira do tog mesta u znak sećanja na dolazak ikone. Tako je „Trojeručica” toržestveno, sa psalmopjenijem i kadom, svečano došla i drugi put u Manastir Hilandar. Radi velike počasti, monasi su je postavili na gornje mesto u oltaru saborne crkve Manastira Hilandara. Tose dogodilo početkom XV veka.

Mnogo kasnije, verovatno krajem XV veka, u manastiru se desio sledeći događaj. Iguman manastira umire. Manastir se našao u teškoj situaciji u vezi sa izborom novog igumana. Tadašnji mnogobrojni monasi su pripadali različitim nacionalnostima. Bilo je Srba, Grka, Bugara i Rusa. Grci su predlagali Grka za igumana zato što se manastir nalazi u grčkoj zemlji. Srbi su, opet, predlagali Srbina igumana zato što su ktitori manastira bili Srbi i što je manastir bio poznat kao srpski. Bugari su, opet, bili najbrojniji u manastiru i zahtevali svog igumana. Na kraju, i Rusi su predlagali Rusa igumana zato što je manastir tada darivan darovima i velikim novčanim sredstvima iz Rusije. Pošto nisu mogli da se saglase između sebe, sama Presveta Bogorodica rešava problem. U toku jednog večernja jasno se čuo glas Bogorodice sa ikone da je ona igumanija manastira. Monasi su, svakako, čuli glas, ali mu nisu pridali poseban značaj. Kada su drugog dana došli u Crkvu radi jutrenja, monasi ugledaše ikonu na igumanskom mestu. Misleći da je crkvenjak greškom izneo ikonu napolje, oni je opet vratiše u oltar. Međutim, sledećeg dana, na jutrenju opet videše Bogorodicu na igumanskom tronu. Pretpostavljajući da je eklisiarh, iz njima nepoznatih razloga, počinitelj tog dela, monasi mu oduzeše ključeve od crkve, a vrata sami lično zaključaše posle večernje, uverivši se prethodno da niko nije ostao skriven u crkvi. Ujutro, pak, oni isti otvoriše vrata radi služenja jutrenja. Ikona Bogorodice je opet bila na igumanskom mestu. Tada su se konačno uverili da ona sama tako hoće. Dok su razgovarali o onome što se desilo, u manastir je došao jedan pustinjak, svima poznat po svojim vrlinama. On ih je obavestio da mu se javila Bogorodica i rekla da monasima manastira kaže da od sada ona sama postaje igumanija manastira i da oni međusobno treba da se pomire. Oni više ne treba da pokušavaju sa izborom Igumana, niti da pomeraju ikonu sa njenog igumanskog mesta. Monasi su poslušali volju Presvete Bogorodice. Od tada do danas niko je nije pomerio sa njenog mesta. Ona se nalazi stalno na igumanskom tronu, na mestu igumanije. Od tada do danas svaki predstojnik i duhovni otac bratstva zauzima drugo mesto, sa strane, pored ikone. Jereji i, uopšte, svi monasi manastira prave poklone pred njom kao igumanijom manastira pre nego što počnu svoje služenje.

Tako je, dakle, Presveta Bogorodica „Trojeručica” prihvatila „palicu” Manastira Hilandara i postala njegova „ikona Zaštitnica”. Svi monasi koji se nalaze pod njenim „igumanstvom” prihvataju je kao svoju Majku, Zaštitnicu i Utešiteljku u različitim teškim situacijama koje donosi monaški život.

Ikona „Trojeručice” je vrlo dobro očuvana stara ikona Bogorodice i ima izuzetnu izražajnost. Lice Presvete Bogorodice je toliko blago i pogled njen toliko mio da pobuđuje na umiljenje one koji joj se poklanjaju. Na ikonu je, radi zaštite i blagoljepija postavljen zlatni okov koji ima pet hiljada utisnutih skupocenih drugih kamenova, kao i druge vredne predmete koje prilažu pobožni poklonici ili oni koji su doživeli čudo od Bogorodice. Razmere ikone su: 1,11 m. visina i 91 cm. širina. Ikona je litijska, tj. odslikana sa obe strane. Na njenoj pozadini se nalazi predivna vizantijska ikona svetog Nikolaja. Svake godine dvanaestog (dvadeset petog) jula svečano se vrši njen praznik. Svenoćna toržestvena služba proslavlja čast i čuda Presvete Bogorodice „Trojeručice”

 

Čuda od ikone Presvete Bogorodice „Trojeručice”:

Prvo, svakako, čudo Presvete „Trojeručice” je, kao što je poznato, isceljenje ruke svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njen naziv „Trojeručica”.

Međutim od vremena svetog Jovana (VIII vek) do današnjih dana ikona „Trojeručica” čudodejstvuje na razne načine, koliko u samom Manastiru Hilandaru, toliko i izvan njega, po svim pravoslavnim krajevima. Isceljenja mnogih bolesti i telesnih neduga, odagnanje nečistih duhova i mnoga čudesna dejstva dugujemo ikoni „Trojeručici”. Dragoceno kamenje i drugi ukrasni predmeti koji se nalaze na ikoni svedoče o plemenitoj zahvalnosti vernika zbog spasonosnih dejstava Presvete Bogorodice u njihovom životu. Radi osvedočenja u napred rečeno, iznećemo neka od mnogih čuda „Trojeručice”, svakako ona koja su nam vremenski bliža.1905. godine, kada se Rusija nalazila u ratu sa Japanom, zapovedništvo visokih oficira ruske vojske traži od Manastira Hilandara da im se pošalje „Trojeručica” na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj carskoj vojsci. Sabor staraca manastira je doneo odluku da se ne pošalje „Trojeručica”, već jedna verna kopija, manjih razmera od originala. Desno i levo na ikoni bili su naslikani sveti ktitori Manastira Hilandara, prepodobni Simeon i sveti Sava. Kopija ikone „Trojeručice” je poslana i zaista, silom Bogorodice, Rusi su odneli mnogo pobeda protiv Japanaca. Na kraju sklopljen je mir između dva carstva. Kopija ikone je ponovo došla u manastir, gde se i do danas nalazi, na desnoj strani sabornog hrama, nasuprot ikone „Trojeručice”.

Blaženopočivši monah Filip iz Manastira Esfigmena bio je neposredni svedok jednog čuda. On je pričao da je 1945. jak požar velikih razmera zahvatio šumu Manastira Hilandara. Dospevši do južnog zida manastira, on je pretio da ga zapali. Po izbijanju opasnosti, blaženopočivaši starac Danil, proiguman manastira, nalaže da se učini litija sa „Trojeručicom”. I zaista, izašla je litija sa ikonom. Samo što su stigli do mosta na putu za Manastir Zograf, jak suprotni vetar je udaljio požar od manastira. Malo potom on se i ugasio. Sve do danas je na južnoj strani manastira ostalo korenje drveća nagorelog od onog požara.ž

Isti monah je opet kazivao da je u vreme građanskog rata grupa pobunjenika napala na 24 manastir, hoteći da opljačka hranu i druge materijalne potrepštine, koliko god su mogli da natovare na manastirske mazge. Počeli su da tovare sve što su našli u skladištu. Odjednom su ugledali jednu veličanstvenu ženu kako obilazi manastir i ulazi u sabornu crkvu manastira. Znatiželjni vođa pobunjenika, zajedno sa drugim svojim ljudima, uđe u Crkvu. Oni potražiše onu ženu i ne nađoše je, iako su pažljivo pretražili gotovo celu Crkvu. Tada su se pogledi njihovi upravili prema „Trojeručici” i svim dragocenostima na ikoni. Vođa je hteo sve da ih nasilno pokida sa ikone. Samo što je pokušao da ih uzme, uhvatio ga je veliki strah i on se sav stresao. Njegovi drugovi su pokušali da ga povrate, ali uzalud. Uspeo je samo da izgovori: „Bežimo brzo, bežimo brzo”. I budući da su otišli u strahu, nisu ništa pokrali iz manastira. Tako se ponovo pokazalo čudotvorno dejstvo Zaštitnice manastira, Bogorodice „Trojeručice”.

Jedno od poslednjih čuda desilo se 1992. godine. u Srbiji, u Kragujevcu. U jednoj fotografskoj radnji izbio je jak požar zbog kratkog spoja na elektro instalacijama. Vlasnik radnje (Nebojša Nikolić) imao je jedan kalendar iz Manastira Hilandara sa ikonom „Trojeručice” na prvoj strani, kao i dve male ikone (svetog apostola Luke i svetog Nikole). Ikonu „Trojeručicu” je dobio kao blagoslov od svog prijatelja Gorana, poklonika Manastira Hilandara. Kalendar je stajao na zidu radnje i dve male ikonice na dvema glavnim mašinama koje su inače najvažnije u poslu (na mašini za razvijanje filma bila je ikona svetog apostola Luke, a na mašini za razvijanje slika slika svetog Nikole). Čudesno i neobično je da je po izbijanju požara sve u radnji izgorelo, dok su kalendar sa ikonom „Trojeručice” i one dve mašine (koje su inače od plastike), na kojima su se nalazile dve male ikonice (svetog Nikole i svetog apostola Luke, koji je krsna slava fotografa u gradu), ostali potpuno neoštećeni. U znak blagodarnosti i zahvalnosti prema Bogorodici, vlasnik radnje je poslao sačuvani kalendar u Hilandar. On podseća i uverava o čudu koje je učinila „Trojeručica”.

Ipak, najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo – spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u Pravoslavnoj veri.

Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: „Svi joj se poklanjamo, moleći se: Ne zaboravi srodničku pripadnost, Gospođo, svih vernih koji poštuju sveti obraz tvoje ikone”.