Са празником Светих Ћирила и Методија из штампе је изашао 312. број образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске – Светигора. Четири прва текста су посвећена овом великом словенском празнику. Први је бесједа почившег митрополита Амфилохија из 1993. „Света браћа Ћирило и Методије“, затим текст владике Данила (Крстића) „Рукољуб Св. Кирилу и Методију“. Са мисијом Словенске браће читаоце Светигоре упознаје др Јелица Стојановић „Искони бијаше слово. Почетак мисије Светих Ћирила и Методија“. А о њиховом стварању језика „уздигнутог до висине олтара“ казује свештеник Слободан Лукић.
Оно што су Света солунска браћа успјела да остваре језиком преносећи Ријеч Божју, то је пет вјекова након њих светом сликом учинио преподобни Андреј Рубљов. Светигора се осврнула на вијест из православног свијета да је чувена икона Свете Тројице Андреја Рубљова враћена Цркви, те је тим поводом публикован дио студије Леонида Успенског „Гостољубље Авраамово“.
Прије празника Светих Ћирила и Методија свечано су обиљежени празник Светог Василија Острошког и Светог апостола Марка. Атмосферу празника Светог Василија пренијеле су фоторепортаже о прослави из Острога, Никшића и Мркоњића, а Светог Марка из Подгорице.
На насловној страни је овјековјечен сусрет митрополита црногорско-приморског Јоаникија и патријарха јерусалимског Теофила Трећег са поклоничког путовања по Светој земљи групе наших вјерника које је предводио митрополит Јоаникије. Том ходочашћу свједок је путопис „Ход путевима Господњим“.
Након редовне рубрике Архив, десетак страна новог броја посвећено је Љетопису Митрополије. Међу значајанијим дешавањима у нашој митрополији било је освећење радова на почетку градње Православне гимназије „Свети Сава“ у Подогорици. Са тог догађаја издвојена је бесједа митрополита Јоаникија „Потврдићемо да молитва не смета науци, него да је поспјешује“.
За нову Светигору мр Смиља Влаовић пише о Васкрсу у Херцеговини, а Лазар Љубић о светим патријарсима пећким.
Веома су интересанти, и прије свега корисни и поучни текстови протојереја Јована Пламенца „Убијање нерођених људи – легализовани злочин над којим се ћути“, и др Илине Качинске „Искључите екран, укључите дете“.
Светигора ће упознати своје читаоце са докторском дисертацијом др Јелене Газдић „Језик цетињских годишњака и недјељника из 19. вијека”, као и са новом књигом Андрије Радуловића „Откуп“.
Овога пута Светигора је у свој поменик уписала име српског народног трибуна са Косова и Метохије Косте Булатовића.
М. Ж.
