Ових је дана у издању Института за српску културу из Никшића у библиотеци Монографије, изашла из штампе књига протојереја Предрага Шћепановића, архијерејског намјесника подгоричко-даниловградског, која носи наслов „Библијске основе саборности по Светом Ави Јустину и њихов утицај на српску породичну задругу“.
Књига је изашла у години јубилеја Преподобног Јустина Ћелијског.
Аутор је књигу посветио блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу и Епископу Атанасију, умировљеном епископу захумско-херцеговачком, игуманији манастира Свете Ћелије код Ваљева мати Гликерији, ученицима Светог Аве Јустина, као и свим јустиновцима који су све ове године долазили у манастир Свете Ћелије код о. Јустина и надахњивали се љубављу и науком овог Божијег човјека.
На првој корици књиге је фотографија Оца Јустина Поповића, за издавача се потписује др Будимир Алексић, уредник издања је др Никола Маројевић, док је рецензент др Радисав Маројевић.
Ријеч уз књигу „Библијске основе саборности по Светом Ави Јустину и њихов утицај на српску породичну задругу“ протојереја Предрага Шћепановића.
Александар Вујовић: Преподобни Јустин Ћелијски савјест Српске цркве и народа
ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ УЧИТЕЉ И САВЈЕСТ СРПСКЕ ЦРКВЕ И НАРОДА
У години великих јубилеја у којој смо као српски народ удостојени да прославимо 130-годишњицу рођења и 45-годишњицу блаженог престављења, 14 година званичног црквеног саборног прослављења и 10 година од обретења Светих моштију преподобног Јустина Ћелијског, и када је извршено вађење из гроба, умивање, полагање у нови ковчег и преношење (грчки ἀνακομιδή) његових Светих Моштију– у његову задужбину, тробродни Храм у Манастиру Ћелијама, сходно вјековном предању Свете Православне Цркве, књига „Библијске основе саборности по Светом Ави Јустину и њихов утицај на српску породичну задругу“, протојереја Предрага Шћепановића један је од оних „духовних блага којим се небо купује“ и задобија.
Књига је подијељена на два дијела.
У првом дијелу књиге је обрађено питање саборности по учењу Светог Оца Јустина Новог, као централно питање у Православљу, зато што је у Православљу све важно и спасоносно.
У другом дијелу књиге обухваћена је тема Српске породичне задруге, њен постанак, историјски развој и саборност као духовној водиљи, која је у наше вријеме пред озбиљним изазовима.
Првим дијелом књиге о. Предраг Шћепановић, је указао на православно сагледавање Цркве, полазећи од Свете Евхаристије, а то значи истовремено и сагледавање у Христу и у Духу Светоме. Црква је Тајна Христова, али је такође и Духовска тајна, тајна Духа Светога и дјелатности Светог Духа у свијету и Његове благодати.
У раду је аутор појаснио и нагласио да се у Светој Тројици на савршен начин остварио идеал саборности.
Један од циљева рада био је да покаже да су сви народи позвани на сабор јер у Цркви Христовој „нема Грка и Јеврејина, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него све у свему Христос“ (Кол. 3,11).
Полазно становниште рада је од самог појма Цркве, који значи сабор, и у њему је указано да је основа саборности Православне Цркве у Богочовјеку Христу. Такође, у првом дијелу рада аутор је изнио основне тезе Јустиновог учења о саборности као начину постојања у Будућем вијеку. Никејско-цариградски симбол вјере и вјера у „једну свету, саборну и апостолску“ Цркву биће полазна основа.
У другом дијелу књиге је дио у којем аутор анализира занимљиву и до сад неистражену тему Српске породичне задруге сагледане из православне перспективе, и благодатног живота у Цркви. Поред теолошко-економског аспекта проблема породичне задруге, у књизи су унијети и обрађени садржаји из српске књижевности, која се бавила утицајем вјере у Бога и односа у српској породици у дјелима знаменитих српских реалиста (Лазаревића, Глишића, Веселиновића и др.), као и садржаји из народне књижевности.
Значај ове књиге огледа се у томе што је њен писац обрађујући тему саборности по савременом учитељу Цркве Преподобном Јустину Ћелијском, обрадио и теме саборности, као једно од својстава православне Цркве. Поред њих у раду су обрађене и теме заједништва у првој хришћанској заједници, анализирана је и Српска породична заједница као последица саборног живота српског народа, како је опстајала српска породица под турском окупацијом и у организовању обновљене српске државе 1804. године.Обрађене су и теме патријархалне економске организације као вид саборности, а то су моба, позајмица, спрег, затим библијски мотиви у српској књижевности, и како је српска породица описана у дјелима српских приповједача и у народној књижевности, духовни и економски утицаки економских система. Једно од поглавља књиге обрађује и тему добровољне саборности или наметнуте колективизације у српској породици послије Другог свјетског рата.
Поред горе наведених тема којима се аутор књиге бавио и које су обрађене, такође је дат одговор зашто данас нема те саборности и нема складних породичних задруга и заједничког живота у српском народу.
Циљ и поука књиге је покушај да се дају одговори који су то духовно-идеолошки изазови (на првом мјесту социјализам, капитализам, индивидуализам, секуларизам) утицали на саборну свијест српског народа и породице и успјели да је преобрате у индивидуалну, егоистичку.
Вријеме у којем живимо јесте вријеме када нам је потребно све више саборног духа, ова књига протојереја Предрага Шћепановића биће од од користи, како свештенству, монаштву и вјерном народу, тако и широј читалачкој публици.
У години у којој смо као српски народ удостојени да прославимо 130-годишњицу рођења и 45-годишњицу блаженог престављења, 14 година званичног црквеног саборног прослављења и 10 година од обретења Светих моштију преподобног Јустина Ћелијског, и када је извршено вађење из гроба, умивање, полагање у нови ковчег и преношење (грчки ἀνακομιδή) његових Светих Моштију– у његову задужбину, тробродни Храм у Манастиру Ћелијама, сходно вјековном предању Свете Православне Цркве, ова књига свештеника Предрага Шћепановића „Библијске основе саборности по Светом Ави Јустину и њихов утицај на српску породичну задругу “ је један од радова српској читалачкој публици и допринос разумијевања дјела и сагледавања велике личности какав је био наш о. Јустин Поповић.
Протојереј Предраг Шћепановић, својим радом и књигом, и бројним предавањима о преподобном Јустину Ћелијском, који је много пута био и остао учитељ и савјест српске цркве и српског народа, заједно са Светим Владиком Николајем Охридско-жичким и Лелићко-загарачким, као духовни син и наследник ових великана српског рода, уписује се међу оне који сагледавајући личност овог угодника Божијег, иде путем Христовим, Светог Саве равноапостолног, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског и светих из рода нашег.
Радујући се изласку овог духовног штива, аутору књиге желимо да и даље настави да се бави изучавањем личности Преподобног Јустина Ћелијског и Светог Владике Николаја Охридско-жичког, Лелићко-загарачког и свесрпског, који су му били васпитачи и путеводитељи у животу указујући на важности и значај саборности и саборног живота у Христу.
Александар Вујовић,
професор Богословије Светог Петра Цетињског
и уредник Катихетског програма Радио Светигоре