Биљанине „Ситнице од вунице“
Од како је Министарство просвјете Црне Горе донијело одлуку да Реформом школства укине предмет Музичко образовање у свим средњим стручним школама, попадија Биљана Тапушковић као дипломирани музички педагог остаје без запослења и у свој живот враћа једну од својих љубави из дјетињства – хеклање.
Каже да је ову технику ручног рада завољела у основној школи, на часовима још једног укинутог предмета у нашим школама – Домаћинство.
За њу то није обична смјена бодова клот и фркет, већ стална инспирација, уз помоћ које лакше сабира своје мисли и на молитву.
Хеклане жице проткане молитвом Господе помилуј, чине да „Ситнице од вунице“, како је назвала своју малу радиност, постану омиљени базар младим мајкама које разумију вриједност овог старинског заната.
Највише воли да израђује ствари за бебе, попут папица, капица и покривача, али исповједа да јој је најтежи задатак дала њена ћерка Теодора, која је пожељела да на матурско вече пође у хаљини исхекланој рукама своје мајке.
„Шест месеци је трајала израда те хаљине. Она је имала више поверења у мене, него ја у себе. Рекла сам јој: Да ми ипак купимо и неку хаљину за сваки случај, ако ово не буде добро? Али она је била изричита да жели у мојој хекланој хаљини да иде на матурско вече.“
Будући да је хоровођа Дјечијег црквеног хора „Златица“, планира да ову вјештину ускоро подијели са дјецом из хора.
„Та деца у хору су много златна. Ја их много волим. Негдје у септембру кад смо се припремали за почетак ове школске године поменула сам им да би можда могли да почнемо да учимо да хекламо, то је било такво одушевљење, не само код девојчица него и код дечака. Рекли су: „хоћемо, хоћемо, хоћемо!“ Нас су ове неке друге ствари око наших песама да кажем, не омеле али мало успориле тај план, али свакако имам намеру да са њима почнем ту неку малу радионицу хеклања“.
Исхеклане предмете пакује у кутије које сама украшава, те и на тај начин даје лични печат својим производима.
„Свака кутија је уникатна. Буквално нису постојале две исте кутије. Мени је то било нешто симпатично. Сви су правили неке налепнице и своје брендове, а мој бренд је да лепо, ручно напишем Ситнице од вунице и да то обојим мало, мало да се играм док не стигну унучићи, а после ће они то да ми боје“, каже Биљана у разговору за Светигору, који доносимо у прилогу.
