16 2020 Arhijerejska Liturgija U Djurdjevim Stupovima

Јеромонах Пајсије (Ђерковић): Молитвом и постом лијечимо ране своје душе и чувамо здравље

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у десету недјељу по Духовима, 16. августа 2020. Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво манастира, уз молитвено учешће вјерног народа.

Литургијском проповједи обратио се јеромонах Пајсије (Ђерковић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, бесједећи о прочитаном јеванђељском зачалу у коме се говори о исцјељењу младића који је био мјесечар и много пута је падао у ватру и воду.

„Свети Фотије Цариградски објашњава зашто управо Свети апостол и јеванђелист Матеј користи ријеч мјесечар, јер, како каже, није хтио да користи префињени стил у изражавању, већ да јасно саопшти истину, јеванђељску поуку. Он нема за циљ да каже, као што су други тврдили да је мјесец узрочник те болести и да посредством мјесеца пренесу кривицу на Бога Творца све творевине. Ако је Он Творац нечега што је узрочник болести, самим тим Бог је узрочник зла“, рекао је о. Пајсије.

За исцјељење младића, из данашњег Јеванђеља, Господу се обратио његов отац. Он, међутим, није показао само своје невјерје, него, по ријечима јеромонаха Пајсија, своје невјерје хоће да пренесе на апостоле.

„Говори: Доведох га ученицима твојим и не могаху га исцијелити, желећи да каже да су ученици Христови кривци што његов син није могао да се исцијели. Господ каже: O роде невјерни! Докле ћу бити с вама?, потврђујући да је очево невјерје разлог због чега апостоли нијесу могли да исцијеле младића. Господ исцјељује сина и говори да изађе демон из њега, демон излази и он постаје здрав. Христови ученици, апостоли питају, касније, насамо, Господа зашто га они нијесу могли исцијелити. Господ каже: За невјеровање ваше“, бесједио је отац Пајсије.

Навео је да се вјера у човјеку кали и челичи дуго времена, осврнувши се на ријечи Господње: Овај се род не изгони осим молитвом и постом.

„Сјетимо се јеванђељске приче о исцјељењу болесног човјека у бањи Витезди, када Господ каже: Иди и не гријеши више да ти се шта горе не деси. Господ исцјељује овог човјека, а, уједно, говори да без молитве и поста он не може остати здрав, а на другом мјесту у Јеванђељу, када демон напусти неку душу иде и тражи, не налази покоја, он се враћа и проналази ону душу чисту и сређену, доводи још седам других демона, а такво стање у човјеку постаје горе од претходног“, поучавао је јеромонах Пајсије, закључивши на крају бесједе:

„Са молитвом и постом, драга браћо и сестре, ми лијечимо ране своје душе, а они који су здрави чувају своје здравље. Зашто баш молитва и пост? Знамо да је молитва без поста немогућа, а пост без молитве бесмислен. Зато ово двоје чини цјелину, доступно је свима. За молитву није потребно теолошко образовање, ни свештенички чин. Како кажу Свети оци, потребна је искреност и простота срца, а та простота срца је оно за шта наш Владика Николај каже да када дијете трпи неку неправду оно се не свети само, него плаче и трчи својим родитељима, тражећи заштиту. Тако и ми, будући дјеца Божја, увијек треба да молитвом трчимо ка Богу и не само да се молимо за себе, него да се молимо једни за друге“.

Сабрани који посте Великогоспојински пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, приступили су Светом причешћу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка