У крипти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења, 7. јула 2024. године, торжествено је прослављен празник Свете Преподобномученице Февроније, који је отпочео свеноћним бденијем, док је у наставку служена Света литургија.
Светом службом началствовао је јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, уз саслужење многобројног свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа.
По прочитаном зачалу из Светог јеванђеља јеромонах Рафаило је казао да је Господ међу нама и да смо за истом трпезом са Њим, те да требамо преиспитивати стање наше душе, колико смо заправо свјесни и те чињенице и те живе заједнице:
„Ми, браћо и сестре, данас и увијек на Светим литургијама, имамо Њега (Господа) међу нама и за истом смо трпезом са Њим. Јер Он, наш Господ и Бог и Спаситељ, је живот наш или још увијек није дошло до тога, још увијек можда сумњамо, још увијек можда нисмо свјесни тога. Или можда уопшта нисмо свјесни Његовог присуства са душом која је испуњена разноразним помислима које, гле, а не дао Бог, могу да учине да смо ту, да је Он међу нама, а да смо ми не само подозриви, него да смо потпуно одсутни и неосјетљиви на Њега присутног. Зато је много важно да себе аскетски и подстичемо, да се вјежбамо, јер живот Цркве је живот Литургије, а Литургија открива Његово непрестано присуство међу нама.“
Отац Рафаило је потом нагласио да је Црква Христова за сваког хришћанина прави и истински дом:
„Црква је наш дом, ово је наша прва кућа, овај Храм. А оно друго гдје живимо, то су наши шатори. Тамо привремено боравимо. Господ нас разобличава и укорава, какав је наш однос према Њему, који је ту међу нама. Шта ми чинимо и како ми нашу вјеру, и нашу љубав, пројављујемо према Њему, који је ту са нама у светотајинском смису још присније, зато још дубље и опипљивије, присутан, јер Литургија је готово максимално откривање како може вријеме и овај вијек и простор да поднесу, тако да се од свих нас очекује реакција, пројава наше вјере, нашега живота, наше љубави према Њему.“
У другом дијелу бесједе, јеромонах Рафаило се осврнуо на чудесно житије и дјело Свете преподобномученице Февроније:
„Још једна чудесна личност на коју нам Господ указује јесте и Света преподобномученица Февронија. Какав је тек њен примјер, какво је тек њено свједочење вјере, шта рећи?! Кад Господ каже: Видите ви ову моју мученицу! А у њу је, истини за вољу, браћо и сестре, тешко погледати кад се види њена истинска љубав и сила те љубави према Господу. То је страшно, то је силно! Не избјегавајмо оштре путеве, да не избјегавамо тешке ситуације, да не избјегавамо страдања, патње, Христа ради, Јеванђеља ради, јер у тим ситуацијама Бог се јавља, то је наше мало мучеништво, мало исповједништво које нам открива тајну Божијега присуства и дејства“, закључио је отац Рафаило.
У наставку он је пожелио да ово празнично бдење буде на укрепљење и пројаву дјелатне љубави према Христу:
„Ево, имамо примјер, јер се баш у тим екстремним, животним ситуацијама сила Божија пројављује и мученика свога укрепљује и милује га и у времену, а онда и кроз сву вјечност. Нека би дао Господ да имамо молитву Свете преподобномученице Февроније и да нам ово празнично бдење буде на укрепљење, надахнуће и пројаву дјелатне љубави мученичке, љубави према Христу.“
На крају отац Рафаило је посебно заблагодарио и свештеном братству Саборног храма, на челу са старјешином – протом Николом Пејовићем, који се потом, честитајући празник, захвалио оцу Рафаилу, сестрама монахињама и свима који уприличили прославу овог празника управо својом љубављу, вјером и ревношћу.
Подсјећања ради, мошти Свете Февроније које се чувају у Саборном храму Христовог Васкрсења веже дубока историјска повезаност са градом Подгорицом, јер према историјским подацима мошти Светога Теодора Стратилата и Свете преподобномученице Февроније заједно су боравиле још у древном манастиру Светога апостола и јеванђелиста Марка који се налазио на тлу данашње Подгорице (Драч) и у том манастиру су чуване вјековима. Такође, постоје индиције, да је мошти Свети Сава донио и поклонио Манастиру Светог Марка, који је основао у мјесту рођења свога оца, и по мишљењу многих историчара у њега је тада смјестио сједиште Зетске епископије.
Но, по разрушењу и пустошењу манастира, улогу чувара ове двије светиње, као и многих других манастирских, преузела је часна старосједилачка – подгоричка муслиманска породица Ђечевић, која се уселила у остатке тог древног манастира, те је на тај начин вјековима ове светиње брижно и побожно чувала – непоколебљиво, кроз разна тешка времена. Благодарећи породици Ђечевић и часном оцу покојног Халита Ђечевића, око 1900. године минулог вијека, мошти су предате Митрополији црногорско-приморској. Тако су мошти Светога Теодора Стратилата боравиле једно вријеме у Цетињском манастиру, све до освештања Саборног храма Христовог Васкрсења, када су поново враћене у Подгорицу. Мошти Свете преподобномученице Февроније пренијете су за једно вријеме у Манастир Ждребаоник и ту су почивале све до данас, када су се опет вратиле у Подгорицу, у новосаздани Саборни храм Христовог Васкрсења.
Текст, фото: Борис Мусић
