Недјеља 24. по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Светог апостола Филипа и Светог Григорија Паламу – Божићне покладе, молитвено је прослављена у острошкој светињи.
Свету Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу служила су острошка сабраћа јеромонаси Владимир и Роман, те јерођакон Зосима, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Послије читања зачала из Светог Јеванђеља о исјељењу крвоточиве жене и васкрсењу кћери Јаирове, сабранима је бесједио о. Роман. Он је тумачећи прочитано Јеванђеље казао да није случајно да се управо овим причама припремамо за почетак Божићног поста.
– Шта би ми могли у току овог поста да промијенимо код себе? Да тражимо од Господа као дар? То је да нам ојача вјера у Њега као Спаситеља, Саздатеља и Створитеља нашег – рекао је о. Роман.
Господ нам је овим причама дао поруку и примјер да без Њега не можемо чинити ништа, да дотакавши се Његове хаљине, односно Њега лично кроз молитву и кроз јаку вјеру ми можемо све, рекао је о. Роман.
– Са Господом можемо све, без Њега не можемо ништа. Дотичући се хаљина Христових, дотичемо се и Мајке Божије и светаца Божијих, који су ништа друго до саме хаљине Христове. И они као такви, будући да су примили Христа у себе и благодат Духа Светога, будући да су били послушни Божијој вољи и испунили ону Христову и јеванђељску заповијест, ако имате вјере и као зрно горушичино горе ћете премјештати, такви људи су примили у себе Бога и постали обожени људи, који свједоче својим личним примјером како треба вјеровати Господу – рекао је о. Роман.
Подсјетио је да данас долазе људи у многе светиње и траже од угодника Божијих исцјељење, али без учешћа вјере.
– Наравно, има много и оних који долазе са великом вјером, има много дивних примјера. Не би ни било свједочанстава о чудима Светог Василија да није било баш оваквих примјера вјере, Јаирове вјере, вјере ове крвоточиве жене која је 12 година патила. Али хајде да тај број порасте. Да не мислимо да можемо долазећи у светиње гдје су свете и чудотворне иконе и свете мошти, магијски да учинимо нешто и притиснемо дугме и кажемо светитељу да нам помогне и да добијемо оно што смо хтјели, а потом идемо кући и настављамо наш грешни живот. Неће то Господ од нас. Хоће цијело срце и цијело биће. Па се некад исцјељење продужи за 12 година. Зашто? Да бисмо кроз ту унутрашњу борбу истискивања маловјерја из свог срца, кроз године, искуство, живот, падове, устајања, дошли до момента да се дотакнемо хаљине Христове и одмах добијемо исцјељење – рекао је о. Роман, честитајући сабранима почетак Божићног поста.
