Nalazeći se u danima praznovanja Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg, u prazničnoj radosti i u duhu navedenog Gospodnjeg praznika, o značaju Časnog Krsta u našem životu, kao i o bogoslužbenom veličanju Krsta Gospodnjeg kao izvora Vaskrsenja, razgovaramo sa katihetom Branislavom Ilićem.
Časni i Životvorni Krst Gospodnji najsvetiji je znak i simvol naše vere, čijom silom se spasavamo; značajno bi bilo da na početku našeg razgovora podelite sa nama nekoliko reči u duhu navedene istine, ukazujući na koji način je moguće u svakodnevnom životu opitno učestvovati u tajni Krsta?
Hvala Vam na ovom divnom pitanju i podsećanju na suštinsku istinu, na onu istinu koju kao pripadnici Crkve Božje nikada ne bismo smeli da smetnemo sa uma. Egzapostilar praznika Vozdviženja Časnoga Krsta, na lep poetski i molitveni način približava ovu veliku i spasonosnu istinu u kojoj je sadržajna velika tajna ljudskoga života, i tajna našeg neprestanog uzrastanja u meru rasta visine Hristove: Krst je čuvar vascele vaseljene, Krst je lepota Crkve, Krst je sila careva, Krst je potpora vernih, Krst je slava angela i rana (bol) demonima.
Poznati svetogorski starac Vasilije (Gondikakis), o značaju Krsta Hristovog bogomudro poučava: „Blagodat i sila Časnog Krsta se ne nalazi u njegovom obliku, to jest samim tim što je Krst, nego je njegova sila u tome što je to Krst Hristov, sredstvo kojim je Hristos spasao svet. To je žrtvenik na koji je Hristos prineo sâmog sebe za ceo svet. Sva kenoza, poništavanje, muka, bol, smrt i sve što je preuzeo na nas, vrhune u Krstu. Na Krstu je doživeo najveći bol i poniženje za nas. Zbog nas je postao prokletstvo da bi nas oslobodio prokletstva od greha i zakona. Celokupno delo Hristovo, sve Njegovo čovekoljublje sažima se u Krstuˮ.
Vaše pitanje zahteva da svoju pažnju u pogledu Krsta, usmerimo na naš hrišćanski život. Vaistinu, nije lako biti hrišćanin, ali je divno i blagosloveno, jer je svaki čovek krsto-vaskrsno biće. Kao ikone Božje i kao pripadnici Bogočovečanskog tela – Crkve, utemeljeni u svetotajinske i svetovrlinske okvire, potrebno je da aktualizujemo ovu realnost. Dragi moji, potrebno je da vertikalu našeg bića oblagodatimo aktivnim učešćem u blagodatnom iskustvu Crkve, u onom osvećujućem iskustvu koje je utemeljeno i koje vrhuni u svetoj Evharistiji kao Tajni nad tajnama, jer za nas nema veće časti i radosti od učešća u Liturgiji, od učešća u Svetajni Crkvi koju sveti Jovan Zlatoust naziva predukusom Carstva nebeskog. Sa druge strane, da horizontalu našeg postajanja aktualizujemo svetovrlinskim životom, onim blagoslovenim životom koji povrh svega podrazumeva hrišćansku ljubav prema Bogu i bližnjima.
Veliki vladika Njegoš je divno rekao: Krst nositi nama je suđeno! Konkretno rečeno, život svakoga od nas je neprestano uspinjanje na duhovnu lestvicu, a blagodat i ljubav Božija, kao i sila Njegovog Životvornog Krsta, je ta koja nas na tajanstven način osnažuje da se dobrim podvigom podvizavamo, kako bismo sačuvavši veru i umnoživši hrišćansku ljubav postali zajedničari večne zajednice sa Gospodom našim u Carstvu Njegovom.
Podelio bih sa Vama jednu priču iz Starečnika, koja nas na divan način podseća da je sila časnoga Krsta neoboriva potpora u našem životu. U Starečniku je zapisano kako je avva Jovan upitao demone čega se oni najviše boje kod hrišćana, a demoni mu odgovoriše: Od tri stvari imamo strah: od onoga što nosite oko vrata, od onoga čime se kropite u Crkvi i od onoga što jedete na Liturgiji. Potom ih je on ponovo upitao: Čega se od svega toga najviše bojite? A oni mu odgovoriše: Kada biste dobro svojim životom održavali ono što jedete na Liturgiji, niko od nas ne bi mogao nauditi ni jednom hrišćaninu. Dakle, ono čega se demoni najviše boje jeste Krst, Krštenje i božansko Pričešće.
U pogledu Vaših reči i pouke koju ste uputili, da li naše osenjivanje krsnim znakom možemo poimati kao svojevrsni osvećujući akt?
U sveštenom prostoru hrama, celokupno biće čovečje učestvuje u bogosluženju Crkve, na različite načine sjedinjujući pokrete sa molitvom. Jedan od najvidljivijih načina usaglašavanja vernih u bogosluženju jeste osenjivanje Krsnim znakom. Ovakav vid učestvovanja čoveka u sveštenom sabranju možemo posmatrati kao ispovedanje vere u Trojedinog Boga, što podrazumeva i veru u Životvornu smrt Gospodnju i preslavno Spasiteljevo Vaskrsenje. Osenjivanje vernih Krsnim znakom jeste vid ispovedanja vere u Svetu Trojicu, što za nas ima i ontološki značaj, da upodobljujući se Svetotrojičnom načinu postojanja, živimo kao skladna zajednica ličnosti, a da sledstveno tome, naš život bude i harmonični odnos sa bližnjima.
O osenjivanju Krsnim znakom nam govori sveti Kirilo Jerusalimski u svojim katihezama: „Ne stidimo se ispovedati Raspetoga, načinimo sa uzdanjem znak Krsta prstima na čelu i na svemu, nad hlebom koji jedemo, nad čašom koju pijemo, pri ulasku i izlasku iz hrama, kada ležemo i kada ustajemo, pri hodu i pri odmoru… Kada je u pitanju simvolika pokreta prilikom osenjivanja Krsnim znakom, profesor Lazar Mirković, kaže: „Kod Krsnog znamenja dotiče se prvo čelo uz pominjanje imena Boga Oca, zato što je čelo mesto razuma. Kada spuštamo ruke na grudi pominjemo ime Sina, koji je Sišao od Oca, a kada osenjujući se dodirnemo ramena, pominjemo ime Duha Svetoga, koji je Duh snage i moći, a ramena naša simvolizuju tu snagu i moćˮ. Sveti Jefrem Sirijski, o osenjivanju Krsnim znakom poučava: „Umesto štita pokrij se Časnim Krstom, znamenjujući njima sve delove tela i duše. A to se ne čini samo rukom, nego i mišlju, svom pažnjom tvojomˮ. Sveti Jovan Zlatoust o Krsnom znaku na bogosluženju kaže: „Sve što se odnosi na naše osvećenje vrši se Krsnim znakom; ako treba da se preporodimo (u Krštenju), to biva Krsnim znakom; kada nam se priprema Tajanstvena hrana (Sveta Evharistija), i to biva znakom Krsta…“
Iz ovih iscrpnih svetootačkih pouka o značaju osenjivanja Krsnim znakom, dolazimo do zaključka da ovo osenjivanje podrazumeva molitveno učešće celokupnog bića čovečjeg, tj. da ne bi smelo da bude mehaničko. Bogoslužbeni život Crkve u potpunosti ima saborni karakter, čije je jedinstvo ostvareno u ličnosti predstojatelja koji predvodi sabranje u ime nadležnog episkopa, stojeći na mestu Hristovom. Ako smo na početku rekli da osenjivanje Krsnim znakom na bogosluženju pokazuje i naše saglašavanje, onda bi po prirodi stvari bilo normalno da se verni osenjuju Krsnim znakom kada to čini i sveštenik koji predstoji bogosluženjem. Na taj način bismo izbegli mehaničko osenjivanje Krsnim znamenjem i ova sveštena gestikulacija prestala bi da bude vid individualne pobožnosti.
Branislave, da li se može reći da i sâm bogoslužbeni poredak i celokupni bogoslužbeni život Crkve Hristove ukazuje na značaj i spasonosnu silu Krsta?
Tako je. U godišnjem krugu bogosluženja praznovanje i veličanje Časnog Krsta zastupljeno u četiri praznika: 1. Praznik Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg (14/27. septembra), spada u red velikih Gospodnjih praznika, kada se molitveno sećamo pronalaženja Časnog Krsta i povratka Časnog Krsta iz Persije u Jerusalim. 2. Krstovdan uoči praznika Prosvetljenja – Bogojavljenja, koji je u prvim vekovima bio poslednji dan pripreme katihumenâ za primanje svetog Krštenja na praznik Bogojavljenja. 3. Treća nedelja svete Četrdesetnice koju nazivamo Krstopoklona nedelja zbog poklonjenja Časnom Krstu, kada se iznosi na sredinu hrama kako bismo se duhovno ukrepili u periodu duhovnog i telesnog podviga i posta. 4. Praznik iznošenja Časnog Krsta (1/14. avgusta), koji je najmlađi praznik posvećen Časnom Krstu. U sedmičnom bogoslužbenom krugu svaka sreda i petak posvećeni su Časnom Krstu i sva himnografija ovih dana veliča silu i značaj Časnog Krsta i Hristovog dobrovoljnog stradanja i Vaskrsenja. U ovim danima, pored ostalog, poje se takozvani Krstobogorodičen, koji u svojoj sadržini objedinjuje veličanje Časnog Krsta sa molitvom Presvetoj Bogomajci.
Budući da se nalazimo u danima praznovanja Vozdviženja Časnoga Krsta, zamolila bih Vas da nam približite važnije bogoslužbene osobenosti ovog Gospodnjeg praznika?
Prvi podaci o prazniku Vozdviženja potiču iz 4. veku kada je praznik u Jerusalimu proslavljan sa posebnim toržestvom. Takođe, saznajemo da je postojao određeni prezviter kome je bila poverena dužnost čuvanja Časnog Krsta koji je čuvan u sasudohranilici, što nam i svedoči jerusalimski Arhiepiskop Kirilo. Iz 6. veka saznajemo prve podatke o datumu praznovanja praznika, a od 7. veka imamo službu praznika. Glavna osobenost bogosluženja na praznik Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta je čin vozdviženja (uzdizanja) koji se služi u sklopu jutrenja posle Velikog slavoslovlja. Naime, praznik Vozdviženja postao je narodni praznik istočnog hrišćanskog carstva. Krst kao obeležje carstva postavljan je na svim javnim zgradama i uniformama, a episkopi i prezviteri su Časnim Krstom blagosiljali četiri strane sveta, dok je verni narod tiho ponavljao Gospode pomiluj. Čin vozdviženja služi se danas u hramovima nakon pojanja Velikog slavoslovlja, a prezviter za vreme pojanja navedene bogoslužbene pesme, obučen u potpuno odjejanije kadi Časni Krst koji je položen na Časnoj trpezi. Za vreme pojanja „Sveti Bože…ˮ prezviter na sebe stavlja vozduh, Časni Krst položen na diskosu drži iznad glave, iznosi ga kroz severne dveri i staje ispred carskih dveri. Odatle načinišvi znak Krsta uzglašava Premudrost, pravo stojmo! Prezviter zatim sa sebe skida vozduh polaže ga na pripremljeno postolje (nalonj) koji se nalazi na sredini hrama, preko vozduha postavlja Časni Krst i kadi ga, posle toga tri puta poje: Krstu Tvome klanjamo se Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimo. Ovaj čin i celivanje Časnog Krsta simvolizuje odlazak Spasitelja na dobrovoljnu krsnu smrt nas radi i spasenja našega radi, pronalazak Krsta i tadašnje poklonjenje Krstu. Prema svedočenju ustava carigradskog hrama Svete Sofije, iz 10. veka čin vozdviženja služio je sâm Patrijarh. Naime, Patrijarh je uzlazio na amvon i uznosio Časni Krst.
Šta nam možete reći o himnografiji navedenog praznika?
Na večernjem bogosluženju imamo tri starozavetna čitanja; Prvo čitanje govori o drvetu koje gorku vodu pretvara u slatku, a koje je u isto vreme simvol Krsnog drveta na kome je Spasitelj razapet. Drugo čitanje nas podseća da Gospod kažnjava i ispravlja one koje voli, dok treće čitanje govori o gradu Božjem u kome ćemo svi živeti.
Sva himnografija ovog praznika, kako na večernjem tako i na jutarnjem bogosluženju, veliča Časni Krst Gospodnji koji je prema rečima Crkvenog pesnika: izvor vaskrsenja našeg, čijom se silom otvraju rodu čovečjem vrata raja, koji je neoboriva potpora vernih čija nas sila uznosi sa zemlje na nebo. U prazničnom troparu molimo se da Gospod silom Krsta spase i sačuva narod svoj : „Spasi, Gospode, ljude Svoje, i blagoslovi nasleđe Svoje, pobedu daruj pravoslavnim hrišćanima nad neprijateljima njihovim, i Krstom Svojim sačuvaj Svoje žiteljstvo.ˮ Po 50. psalmu na jutrenju pevamo da je Krst Hristov nada hrišćana, tvrđava vaseljene, lekar bolesnih i vaskrsenje mrtvih. Kanon praznika povezuje Časni Krst sa Starim Zavetom. Podelio bih sa Vama nekoliko irmosa prazničnog kanona:
„O najblaženije drvo, na kome se razape Hristos Car i Gospod! Onaj koji pade, bi preko drveta prevaren, a na tebi bi prikovan Bog Koji daruje mir dušama našim.ˮ (Peta pesma prazničnog kanona)
„Raširivši ruke u obliku krsta u utrobi morske zveri, prorok Jona predskaza spasonosno stradanje, a izašavši posle tri dana, predskaza nebesko Vaskrsenje Hrista Boga, Koji je telom bio prikovan i posle tri dana prosvetlio svet tridnevnim Vaskrsenjem.ˮ (Šesta pesma prazničnog kanona)
„Ti si Bogorodice tajanstveni raj u kome je bez negovanja odrastao Hristos, preko koga se na zemlji zasadi živonosno drvo. Zbog toga, klanjajući se Krstu koji uznosimo, Tebe veličamo.ˮ (deveta pesma prazničnog kanona)
Kada je reč o kanonu praznika Vozdviženja, imamo jedinstveni slučaj da praznični kanon ima dve devete pesme, od kojih druga zamenjuje ceo kanon, iz razloga što je ovo jedini Gospodnji praznik nema drugi kanon. Posle šeste pesme kanona čita se sinaksar koji daje kratku pouku o prazniku, iznoseći značaj Krsta u delu iskupljenja. Na Liturgiji praznika Vozdviženja svakodnevne antifone zamenjuju praznični antifoni koji svojim sadržajem direktno upućuju na značaj Hristovog raspeća na Krstu. Poje se vhodnoje praznika „Uznosite Gospoda Boga našeg i poklanjajte se podnožju nogu Njegovih jer je svetoˮ, a umesto Trisvete pesme poje se himna Krstu: „Krstu Tvome klanjamo se Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimoˮ, dok se kao pričasten poje psalamski stih „Neka se pokaže na nama svetlost lica Tvoga Gospode.ˮ (Psalam 4.) Praznik Vozdviženja ima jedan dan pretprazništva i sedam dana poprazništva.
Na kraju našeg razgovora, koja bi bila Vaša poruka?
Krst Gospodnji je svagda prisutan u našem životu, od trenutka kad se rodimo do naše smrti, pa i nakon našeg prestavljenja, Krstom se označava grob svakog hrišćanina. Prema svedočanstvu jednog znamentog svetogorskog starca, živimo u svetu u kojem dominira duh neprijateljstva prema Krstu. Dragi moji, živimo u vremenu velikog otuđenja, živimo u svetu koji za svoj imperativ ima samoljublje, koji je bez morala, u kojem je najvažnije zadovoljiti sebe samoga. Nažalost, svet koji je van zajednice sa živim raspetim i vaskrslim Gospodom, ne želi da čuje ništa o uzdržavanju, o borbi nad strastima, o požrtvovanju, o postu, podvigu i askezi. Zato nam je potrebno istinsko pokajanje, potrebno nam je suštinsko preumljenje, da se neprestano ugledamo na Presvetu Bogomajku i svetog Jovana Bogoslova ljubljenog učenika Gospodnjeg, koji stoje ispod Krsta Gospodnjeg, ali stradaju zajedno sa Njim, svojom sastradalnom i iskrenom ljubavlju, žrtvom i svojom usrdnom molitvom. Sve nam je to potrebno da bi nas Gospod primio u Carstvo nebesko. Pomolimo se Ovaploćenom, raspetom i Vaskrslom Gospodu našem Isusu Hristu, da nas On usmeri uskim putem ka Carstvu nebeskom, da u ljubavi Njegovoj do kraja iznesemo svoj životni Krst. Ovo skromno kazivanje i prijatni razgovor sa Vama, draga Slobodanka, krunisao bih rečima prepodobnog Jovana Damaskina:
Krst je uzdignut, uznesimo se sa Njim!
Vaskrsenje Hristovo je obnovljeno, obnovimo se sa Njime!
Neka ti celokupni Praznik i celokupna Tajna bude uzrok obnovljenja, o svešteno stado Božije!
Razgovarala: Slobodanka Grdinić (radio Svetigora)
