„Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu“ (Psalam, 118)
Osvanulo je sunčano jutro u gradu pod Trebjesom, a zvona sa zvonika velelepnog nikšićkog hrama objavila su radost višestrukog praznika koji je bio i povod toržestvenog liturgijskog sabranja. Hodajući ulicama voljenog grada i hitajući ka hramu koji je, vaistinu, duša Nikšića, slušao sam prelep cvrkut ptica, ta ptičija pesma ukazivala je na posebnost ovog dana. Pomislih u sebi: Cela priroda učestvuje u ovom višestrukom prazniku i zajedno sa psalmopojcem Davidom poji pesmu: „Sve što diše neka hvali Gospoda“ (Psalam, 150). Ispred hrama zatičem radosnu dečicu koja svečano obučena razdragano hodaju i gestikulacijom svog tela i iskrenim osmehom na svoj način učestvuju u radosti ovog posebnog dana.
Veličanstveni vozglas „Blagosloveno Carstvo, Oca i Sina i Svetoga Duha“, označio je početak svete Liturgije, te nebozemne tajne koja nebo nizvodi na zemlju, a nas sa zemlje uzvodi na nebesa. Počelo je prekrasno pojanje hora koji u ovaj praznični dan slavi svoju nebesku pokroviteljku. U dubini svoga srca osluškujem pažljivo svaki ton i na trenutke imam osećaj kao da se nalazim u nebeskim visinama. Vaistinu, to je Liturgija, čudesna tajna zagrljaja Boga i čoveka. Liturgija je tekla svojim sveštenim tokom, a pojanje voljenog hora bilo je sve toržestvenije i molitvenije, postalo je udruženo sa onim ptičijim horom koji je na svoj način proslavljao Tvorca, a nama ljudima poručivao: Ovo je dan radosti i ljubavi. Osveštani su slavski prinosi povodom slave hora koji nosi ime Prepodobne mati Angeline i njenim molitvama rukovođen čudesno ukrašava molitveni život Crkve. Ispred hrama je ugotovljena bogata trpeza, ali i duhovna trpeza hristolike ljubavi koju su ugotovili svi članovi hora predvođeni njihovom profesoricom Anom.
Višestruki je praznik, ali ta višestrukost staje u jedan naziv: Praznik ljubavi. Vaistinu, ovo je bio praznik ljubavi u Nikšiću. Ovaj praznik ruši sve ovozemaljske pregrade i granice. Osluškujući svoje srce pohitao sam iz Novog Sada prešavši više stotina kilometara kako bi bio učesnik ovog veličanstvenog sabranja, ali i kako bih se licem k licu susreo sa dragim horistima i njihovom profesoricom, koji kao jedna divna i skladna porodica zauzimaju posebno i dragoceno mesto u mom srcu. Neko će se zapitati da li je, zaista, adekvatan naziv „praznik ljubavi“. Ne samo da je adekvatan, nego je i jedini ispravan naziv koji otkriva suštinu. Pune dvadeset i tri godine ovaj hor svedoči i pesmom propoveda ljubav. Najpre proslavlja Boga čije je drugo ime Ljubav, a potom svedoči ljubav koja se suštinski projavljuje u svetoj Liturgiji kroz ljubavlju ispunjen susret čoveka sa Bogom. Ljubav je i nadahnitelj profesorici Ani koja više od dve decenije stoji na čelu hora i ličnim primerom projavljuje ljubav. Hor Prepodobne mati Angeline svojim delovanjem nastavlja osveštanu nit negovanja izvornog pojanja koje je neizostavni deo bogosluženja.
Podsetimo, Gospod Isus Hristos i Njegovi učenici, kao što Jevanđelje svedoči, služili su se pojanjem na svojim sabranjima. Sveti apostoli i jevanđelisti Matej i Marko pišu da su, posle Tajne Večere, Hristos i Njegovi učenici „otpojali hvaluˮ i izišli na Maslinsku Goru (Mat. 26, 30; Mark. 14, 26). Apostol i jevanđelist Luka, opisujući isti događaj malo detaljnije, kaže: „A kada se On već približi podnožju Gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga gromkim glasom za sva čudesa koja videše, govoreći: blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!ˮ (Luk. 19, 37). Apostol Pavle, pišući Efescima, savetuje: „Govoreći među sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevajući i pojući Gospodu u srcu svome; zahvaljujući svagda za sve Bogu i Ocu u ime Gospoda našega Isusa Hristaˮ (Efes. 5, 19). Zatim isto ponavlja pišući Kološanima: „Reč Hristova neka obitava u vama bogato, u svakoj mudrosti učite i urazumljujte sebe: psalmima i slavopojima i pesmama duhovnim, u blagodati pevajući Gospodu u srcima svojimˮ (Kol. 3, 16). U Poslanici Jevrejima apostol Pavle navodi Davidov psalam: „Objaviću Ime Tvoje braći svojoj, usred sabora pesmom ću te veličatiˮ (Jevr. 2, 12). Iz ovih reči jasno vidimo da je apostol Pavle smatrao da je pojanje prikladan način proslavljanja Boga. Da bi se izbeglo estetsko uživanje u pojanju, on naglašava neophodnost unutrašnjeg raspoloženja pobožnosti, tojest potrebu da pojanje bude „u srcu svomeˮ. Na ovaj način, liturgijske pesme doživljavamo kao „duhovni prinos i duhovnu žrtvuˮ, što je i bilo u skladu sa Hristovim učenjem o „oboženju u duhuˮ (Jov. 4, 23). Sve navedeno svojom usrdnom službom svedoči i nastavlja hor Prepodobne mati Angeline.
Ovogodišnju slavsku radost upotpunila je proslava imendana devojčice Angeline koja dečjom čistotom sleduje primer svoje molitvene zaštitnice, a kako i ne bi, kada je rođena i odrasla u porodici koja je najpre iznedrila svetitelja – u liku Svetog sveštenomučenika Rista Jaramaza, a potom i velikog među protođakonima pravoslavne vaseljene – blaženopočivšeg i nezaboravnog protođakona Vladimira Jaramaza, čoveka anđelske duše i milozvučnog glasa.
Jednim ustima i jednim srcem uputili smo molitve Prepodobnoj mati Angelini, da profesorici Ani podari snage i mudrosti da još usrdnije i sa većom verom, nadom i ljubavlju stoji na čelu hora i vrši službu koja joj je poverena, a da maloj Angelini podari blagoslov, ljubav i radost u svim danima njenog života.
U Gradu Svetog Vasilija,
prvog dana Svetouspenskog posta,
1/14. avgusta 2024. leta Gospodnjeg.
Branislav Ilić, katiheta
