Svetigora Logo

Katiheta Branislav Ilić: Radio „Svetigoraˮ svedoči Hrista Boga i Njegovu vječnu spasonosnu reč!

Ime: 08. 06. 2020 Branislav Ilic O PEDESETNICI; Opis: Radio „Svetigoraˮ svedoči Hrista Boga i Njegovu vječnu spasonosnu reč! Tip: audio/mpeg

U pedeseti dan od Praznika nad praznicima, a u deseti dan po prazniku Vaznesenja Gospodnjeg, bogoslužbeno se proslavlja praznik Silaska Svetoga Duha na apostole – Sveta Pedesetnica, praznik koji vaseljenski radio „Svetigoraˮ proslavlja kao svoju slavu. O bogoslužbenim osobenosti navedenog praznika, kao i o njegovom smislu i značaju razgovaramo sa katihetom Branislavom Ilićem.

 

*Budući da praznik Svete Pedesetnice svoje korijene nalazi u Starom Zavetu, upoznajte nas sa starozavetnom Pedesetnicom.

Branislav IlićAko je Praznik nad praznicima – Vaskrs kruna i ispunjenje onih duhovnih i spasonosnih najava starozavetne Pashe, da Jagnjetova krv spasava od smrti i izvodi iz porobljenosti u slobodu, onda je Trojičindan (Duhovdan) ispunjenje i ostvarenje onog sabranja kog je Izrailj imao na Sinaju, u pedeseti dan posle Izlaska.

Kao i praznik Pashe, praznik Svete Pedesetnice svoje korene i početke temelji u istoimenom Starozavetnom prazniku. U pedeseti dan nakon jevrejske Pashe u Starom Zavetu proslavljan je „praznik sedmicaˮ, jer se proslavljao u sedmoj nedelji (sedmici) po Pashi i on je bio praznik početka žetve pšenice. U Sinaksaru  Svete Pedesetnice stoji zapisano: „I ovaj praznik primismo iz jevrejskih knjiga. Jer kao što Jevreji svetkuju svoju Pedesetnicu zato što poštuju broj sedam i što primiše Zakon kada prođe pedeset dana od Pashe, tako i mi posle Pashe svetkujemo pedeset dana i primamo Svetoga Duha Zakonodavca koji nas vodi na put svake istine i koji zapoveda šta je Bogu ugodnoˮ. Starozavetna i novozavetna Pedesetnica neraskidivo su povezane jer i Starozavetna i Novozavetna Pedesetnica svoj vrhunac dobijaju u završetku osnivanja Crkve Hristove. Praobrazni smisao Pedesetnice je očigledan u događajima na dan Pedesetnice zabeleženim u Delima apostolskim. Upravo kao što je javljanje Boga na Sinaju bio rođendan jevrejskog naroda, tako je i novozavetna Pedesetnica bila rođendan  Hrišćanske crkve. Crkva Hristova kao živa Bogočovečanska zajednica može se okarakterisati kao večna Pedesetnica jer Duh Sveti blagodaću svojom „diše gde hoćeˮ i bogatim darom blagodati svoje ukrepljuje Crkvu svoju. Silazak Svetog Duha na Apostole možemo okarakterisati kao svojevrsnu anticipaciju drugog dolaska Hristovog, jer je  Pedestnički doživljaj Crkve duboko povezan sa tajnom Ovaploćenog Logosa Gospoda našeg Isusa Hrista.

*U pedeseti dan nakon Praznika nad praznicima, a u deseti dan po prazniku Vaznesenja Gospodnjeg, bogoslužbeno se proslavlja praznik silaska Svetog Duha na Apostole – Sveta Pedesetnica. Zamolila bih Vas da približite suštinu i spasonosni značaj ovog presvetlog praznika?

Bog stvara svet i čoveka iz ljubavi sa ciljem da čovek postane što sličniji Njemu, da se oboži i da svu tvorevinu privede Tvorcu kako bi se spasao i zadobio večni život. U ovoj tajni spasenja sveta i čoveka učestvuju sva Tri Lica Svete Trojice – Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh. Dela apostolska nam donose konkretno svedočanstvo o sveštenom događaju Silaska Svetoga Duha na Apostole. Praznik koji prethodi događaju Pedesetnice je Vaznesenje Gospoda našeg Isusa Hrista – dan kada se Gospod vazneo na nebo. Hristos upravo tada, pre svoga Vaznesenja, najavljuje učenicima Svoj odlazak rečima „…ako Ja ne odem, Utešitelj neće doći“, a zatim i „Umoliću Oca da vam dâ drugog Utešitelja koji će biti sa vama zauvek“. Deseti dan nakon Vaznesenja, apostoli su okupljeni u jerusalimskoj gornjici (u kojoj je Spasitelj pred svoje dobrovoljno stradanje i životvornu smrt savršio Tajnu večeru, ustanovivši Svetu Evharistiju), i čuje se šum i huka vetra i ognjeni jezici se spuštaju na svakog od učenika. Duh Sveti silazi u vidu ognjenih jezika, Duh Utešitelj kojeg je Hristos najavljivao se svima podjednako razdaje. Tada učenici počinju da govore drugim jezicima koje do tad nisu razumevali. Sve ovo se dešava za vreme jevrejskog praznika Pedesetnice, kada su mnogi ljudi iz dijaspore došli, te su i oni iznenađeni kada su čuli propoved apostolâ, svaki na svom jeziku. Na ovaj način Gospod šalje apostole da propovedaju i blagoveste reč Evanđelja Njegovog po vascelom svetu, svim narodima.

Posle Vaznesenja, Duh Sveti nas sabira u jedno Telo. Učenike Gospodnje – Duh Sveti je učinio pričasnicima Jednog Tela. Učinio ih je članovima, česticama Jednog mističnog Tela Crkve, odnosno  Tela Hristovog. Upravo u svemu navedenom nalazi se  tajna praznika, tajna ovog sveštenog i spasonosnog događaja koji se istorijski jednom dogodio, ali se uvek i iznova ponavlja, on je neprestano na svakoj Svetoj Liturgiji delatan.

*Kaže se da je praznik Silaska Svetoga Duha na apostole rođendan Crkve Hristove. Šta to znači?

Crkva Hristova nije muzej, a sveštenici i verni narod nisu nekakvi kustosi… Crkva Hristova je živi organizam, ona je bogočovečanski organizam koji je uvek živ, delatan, blagodatan i spasonosan. Formulacija „rođendana Crkve” nije poetska slika, već suštinska, a možemo reći i dogmatska poruka, ona blagoslovena poruka da Crkva počinje tamo gde su ljudi sabrani oko svoga Gospoda i zagledani u Nebo.

*Rekli ste da je pedesetnički doživljaj srž liturgijskog života, šta ovo konkretno znači?

Sveti Grigorije Bogoslov u jednoj od svojih beseda na praznik Svete Pedestnice, uči da je u istoj jerusalimskoj Gornjici bilo i ustanovljenje Svete Evharistije na Veliki Četvrtak i Silazak Duha Svetoga na Apostole – sve sa ciljem da ljudi uziđu k Bogu i da nastane zajednica Boga sa ljudima. Ova duboka misao velikog Svetog Grigorija Bogoslova ukazuje da svaka Liturgija, kao Tajna nad tajnama predstavlja Pedesetničku i Svetoduhovsku realnost. Dva osnovna liturgijska toka prvi anamnetički – spomen istorijskih spasonosnih događaja iz Života Hristovog; i drugi epikletički koji pominje i buduće događaje, Sveti Duh u evharistiji čini istinski mogućim. U Crkvi Hristovoj gotovo da nema prošlosti koja nije istovremeno sadašnjost, ali sa druge strane, nema sadašnjosti koja već nije sagledana očima večnosti i budućega veka. Konkretno rečeno, nešto što se nekada zbilo (npr. Rođenje Hristovo), i nešto što će se tek zbiti  (npr. Drugi dolazak Hristov), u Liturgiji postaju stvarni sadašnji fenomeni u kojima se može učestvovati i opitno zajedničariti.

*Koje su bogoslužbene osobenosti praznika Svete Pedesetnice?

Posle pashalnog bogosluženja koje predstavlja slavlje nad slavljima, bogosluženje Svete Pedesetnice obiluje posebnim blagoljepijem, divnom himnografijom, ali i jedinstvenim osobenostima. Najstarija svedočanstva o Pedesetničkom bogosluženju potiču iz sedmog veka i nalazimo ih u jerusalimskom kanonaru, i poseban momenat ovog bogosluženja čine litije koje spominje i Eterija. Već u osmom i devetom veku nalazimo kristalnije bogosluženje sa mnogo bogatijom himnografijom, kao i potpuni poredak bogosluženja koji nalazimo u bogoslužbenom ustavu Velike Crkve. Jedna od posebnih bogoslužbenih osobenosti jeste takozvano večernje Svete Pedesetnice. Na ovom večernjem u velikoj jekteniji se dodaje šest naročitih prozbi. Nakon večernjeg vhoda i velikog prokimena čitaju se tri Duhovske molitve koje obiluju pesničkom lepotom. U večernjim stihirama na stihovnje crkveni pesnik izražava ushićenje duše koja se ispunila blagodaću Duha Svetoga, istom onom Svetoduhovskom blagodaću koja je u dan Svete Pedesetnice bogato izlivena na apostole. Završavajući duhovnim ushićenjem ovu duhovnu radost crkveni pesnik nastavlja veoma lepom stihirom, koja je među našim pojcima jedna od omiljenijih, a to je čuvena stihira Lava Mudrog:

Hodite, narodi, poklonimo se triipostasnomu božanstvu …ˮ

Hodite, narodi, poklonimo se troipostasnomu božanstvu:

Sinu u Ocu sa Svetim Duhom.

Jer Otac van vremena rodi Sina,

večna sa njim i sa njim na prestolu.

I Duh Sveti beše u Ocu, slavljen sa Sinom.

Jedna je sila, jedno biće, jedno božanstvo.

Klanjamo se pred njim i velimo svi:

sveti Bože koji sve sagradi

kroz Sina delanjem Svetog Duha;

sveti Silni, kojim poznajemo Oca i Duh Sveti dođe u svet;

Sveti besmrtni, Duše Utešitelju,

koji ishodiš od Oca i u Sinu počivaš.

Trojice, slava tebi! (Slava i ninje na stihovnje)

*Zašto se na praznik Pedesetnice unosi trava u hram i zašto pletemo vence?

Donošenje trave i cveća u sveti hram na dan svete Pedesetnice, predstavlja našu radost pred Gospodom, onu večnu radost kojom je ozarena vaskolika stvorena priroda kroz čoveka, kao i potvrda blagoslovene istine da čovek kao bogoliko, ali u isto vreme i materijalno biće, zajedno sa vascelom prirodom stupa u zajednicu sa Bogom. Kroz ovaj prinos trave i cveća izražava se naša delatna liturgijska svest, ovim prinosima mi uznosimo blagodarnost Gospodu kako za duhovne darove koji vrhune u životu večnom, tako i za ovozemaljska dobra kojima nas Gospod svakodnevno izobilno daruje. Preplitanje trave i snopova, kao naše međusobno preplitanje i jedinstvo različitosti u Crkvi, koje se vezuje u neraskidiv snop. Venac koji pravimo od trave i cveća je slika Božije blagodati koja dolazi odozgo (sviše). Ovaj venac predstavlja nagradu za mučeništvo, ali i blagodatni Božiji dar i podršku. Na kraju, kako je jednom prilikom otac Gojko Perović rekao: Vijenac – kao Njegošev ”Gorski vijenac”, kao najljepša riječ srpskog jezika koja izražava potpuni ukras i posao dovršen Božijom rukom.

Duhovski ponedeljak slava vaseljenskog radija „Svetigoraˮ

Poštovana i draga Slobodanka, dozvolite mi da Vama i Vašem divnom uredništvu zablagodarim na ukazanoj časti i Svetoduhovskoj radosti da budem Vaš gost baš na dan kada Vaš radio proslavlja slavu i dvadeset i dve godine svoga postojanja. Ova praznična radost i čast koju ste mi ukazali je veća jer se njome produbljuje istina da je naša višegodišnja saradnja delo ljubavi Božije i da je svako moje novo gostovanje na talasima – gde zvuk postaje Logos – uvek nova radost.

Vaš radio više od dve decenije svedoči Hrista Boga i Njegovu večnu i uvek novu reč, aktualizujući onu zapovest koju je Spasitelj uputio apostolima poslavši ih da vascelom svetu propovedaju reč ljubavi Božije.  Ono što ne može uvek sveštenik na parohiji, to čini Crkva kao brižna majka putem svojih medija, a radio Svetigora je ovu činjenicu pre svega potvrdila sastradavajući sa svojim narodom u najtežim danima, ali i bivajući uz svoj narod i u danima velikih duhovnih radosti.

Iako smo kilometrima udaljeni ja se danas u Svetoduhovskoj radosti ipak osećam kao gost na Vašoj slavi radija, osećam se kao deo Vaše neumorne medijske porodice koja svedoči da pregaocima Bog daje mahove, i koristim priliku da Vašem uredniku dragom proti Nikoli Pejoviću, ali i svim medijskim delatnicima radio Svetigore uputim reči praznične molitvene čestitke:

Sledujući divnom savetu velikog Apostola Pavla koji gromoglasno savetuje da se svagda „radujemo sa onima koji se radujuˮ, i ja se danas dragi moji radujem sa Vama i čestitam Vam praznik Silaska Svetog Duha na Apostole, praznik koji sa ljubavlju proslavljate kao slavu radija.

Protoprezviteru-stavroforu Daliboru Milakoviću (direktoru radija), protoprezviteru Nikoli Pejoviću (uredniku radija) i svim saradnicima i satrudnicima radio Svetigore, želim svako dobro duhovno i telesno, moleći se Gospodu našem da Vas blagodat Presvetoga Duha svagda nadahnjuje, da napredujete iz slave u slavu, iz sile u silu, izgrađujući i sebe i Vaše verno slušalaštvo u meru rasta visine Hristove!

Ostajem u bratskoj ljubavi i radosti sa svima Vama, uvek se u srcu svome osećajući kao Vaš skromni brat u Hristu i saradnik. Ostajem sa Vama delatnoj hrišćanskoj ljubavi koju ćemo uz pomoć Trojedinog Gospoda umnožiti divnom saradnjom na polju širenja reči Božje!

NA MNOGA I BLAGA LETA!

Razgovarala: Slobodanka Grdinić