Упознавање, очување и његовање идентитетских коријена наше културе, духовности и традиционалног насљеђа јесу вриједности које Ансамбл народних игара и пјесама ,,Ђурђевданско Коло” из Подгорице баштини пуних петнаест година.
Жеља и визија блаженопочившег Митрополита Амфилохија јесте била да ова организација буде права академија која ће од заборава чувати дух прошлости, а та жеља потврђивала се дјелима на бројним народним скуповима за све вријеме постојања.
Ансамбл народних игара и пјесама ,,Ђурђевданско Коло” потврдио је то и синоћ на нешто необичнијем догађају у односу на оне којим су нас “ђурђевданци” до сада даривали.
Добротворним пјевачким концертом ,,Пјесма, емоција, традиција” представиле су се мушка и женска пјевачка група ансамбла, али и група најмлађих полазника у препуној крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици..
На почетку програма, пригодну здравицу одржао је Милорад Вулетић:
,,Драги пријатељи,
Дижем ову веселу здравицу онако како то налажу наши свети обичаји, са жељом да вас поздравим и пожелим добродошлицу, да се овдје осјећате као код своје куће, да срца испуне радост и милина. Чиним то, јер су то чинили и наши преци. Имали су слична окупљања на којима су ширили братску љубав и слогу која нас је одржала на овој балканској вјетрометини. Та окупљања су рађала нова познанства која су трајала и преносила се са кољена на кољено, стављајући до знања да је човјек богат онолико колико има добрих и искрених пријатеља.
Та пријатељства су увијек снажила и блажила човјекову душу и у вољи и у невољи, доказујући да само заједно можемо бити јачи, а да је најтеже бити сам. Желим да заборавите на све бриге и проблеме јер је ово моменат када би сви требали да размишљамо о срећи и напретку нашег народа. Наш народ је казао: Ко мисли о добру и Бог му добро даје. У нашим пјесмама је записана и наша историја коју не смијемо заборавити, јер народи који имају свијетлу прошлост не треба да брину за своју будућност.
Зато, нек из ове здравице која нам долази из срца, потече море наших жеља које ће се остварити и донијети нам веселост, потребу да корачамо стопама оних којима је чојство и јунаштво увијек на првом мјесту.
Да то чојство и даље траје, показујете и ви окупљени овдје на овом мјесту, драги пријатељи, одакле шаљемо поруке да нас има. Спремни смо да поведемо весела кола и да одржимо традицију народних обичаја са којима смо се препознавали широм свијета.
Дижем ову здравицу високо; здравицу у којој станује љубав, здравицу из које се шири мирисна капља која снажи и блажи наше душе и наша тијела. Помолимо се Господу Богу, да нам свима подари срећу, слогу и мир и одведе нас путем који заслужују праведници. У нади да ће тако и бити, све вас поздрављам и нека наше весеље траје онолико колико и ми будемо трајали. Амин. Боље дај! Живјели!”
Сабранима се обратио и протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења:
,,Часни оци, драга браћо и сестре, драга дјецо, ви сте вечерас најљепши украс овог светог храма, јер кад се год дјеца сабирају, а нарочито кад пјевају, онда у свима нама изазивају оно што је Његош рекао, а то је да нема ништа љепше на свијету него лице пуно веселости.
Желим вам двоструку добродошлицу. Као духовник Ансамбла народних игара и пјесама ‘Ђурђевданско коло’ и као старјешина овог светог храма. Изражавам двоструко задовољство што имамо прилику да ово буде другачије вече у односу на оне на које смо навикли од Ђурђевданаца, на којима су нас игром, својим стасом, љепотом и лепршавошћу и својим кореографијама сваки пут задивили. Данас ћемо чути како они пјевају. То је и захтјевније, јер ту је потребно да чујемо другога, да се сами прилагодимо другоме и да заједно дајемо једну мелодију која ће бити пријатна и за уши и за душу.
Ову прилику користим да се захвалим свима који се у ‘Ђурђевданском колу’ труде да се редовно одржавају пробе и да се редовно сабирају, да редовно брину о свему ономе што је потребно да би све могло са функционише, а то није нимало једноставно.
Послије 16 година можемо да кажемо да смо на добром путу и да са поносом имамо са чим изаћи и пред вас и њихове родитеље, пријатеље, љубитеље плеса и игре али и цијелом јавношћу јер наши ‘ђурђевданци’ последњих годину дана гдје год да оду, отуда нам стижу само ријечи похвале и охрабрења за све оно што радимо”, казао је о. Никола Пејовић.
Током добротворног концерта мушка и женска пјевачка група, али и група најмлађих полазника отпјевале су композиције: ,,Радуј се” ; ,,Српкињица” ; ,,Христе Боже” ; ,,Ој ливадо” ; ,,Догодине на Косову” ; ,,Старино моја” ; ,,Запјевала сојка птица” ; ,,Јунаци са Кошара” ; ,,Жали Заре” ; ,,Суза Косова” ; ,,Владај Боже” ; ,,Зоро Моја” ; ,,Цвета” ; ,,Судбо моја” ; ,, Јелова ме пита грана” ; ,,Хајдук Вељко” ; ,,Ево Господа” као и сплет црногорских пјесама.
Борис Мусић
