Косметска кандила

Косметска кандила LXXXI

Име: 05.03.2022-KOSMETSKA KANDILA- ZIVOJIN RAKOCEVIC- VECE DJEDO-POSJETA VLADIKE ANDREJA- KIM; Опис: Емисија-Косметска кандила Тип: audio/mpeg

Ђедо– вече молитвеног сјећања на Митрополита Амфилохија и прилог Оливере Радић о посјети Владике Андреја Косову и Метохији

 

У недељу 27. фебруара, у крипти Саборног Храма Васкрсења Христовог у Подгорици, одржано је вече молитвеног сјећања на блаженопочившег Митрополита Амфилохија под називом “Ђедо”, у организацији Митрополије црногорско-приморске, Црквене општине Подгорица и Српског пјевачког друштва “Светосавник”.

Djedo MitropolitЊегово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије на почетку се присјетио старе јелинске мудрости која човјечију срећу повезује са његовим крајем. Ако му је крај добар, онда се за тога човјека може рећи да је био срећан. Митрополит Амфилохије цијелог живота носио је Крст и обасјавала га је свјетлост васкрсења. Зато је и његова сахрана личила на васкрсење. Дочекао га је Васкрсли Христос у његовој смрти и то је била његова коначна побједа.

Митрополит је био борац, динамична личност и велики покретач. Његошеви стихови посвећени Карађорђу ( “диже народ, крсти земљу”) могу се односити и на њега.

Осврнуо се и на литије против Закона о слободи вјероисповијести, говорећи да је народ спријечио велико безакоње које се спремало и Цркви и народу, јер су они у ствари једно.

Директор Дома културе Грачаница Живојин Ракочевић предсједник Удружењеа новинара Србије отпочео је своје излагање рекавши да је прва Његошева ријеч Бог, а друга Косово. Митрополит Амфилохије је био на истом путу. Његова трећа ријеч била је Ловћен, а четврта Јасеновац. То су биле темељне тачке његовог живота и дјеловања.

Затим је говорио о три нивоа Косова. Први ниво су Високи Дечани, Богородица Љевишка и Пећка патријаршија. То за Митрополита нису били споменици, лијепо сложено камење, већ сам живот.

Други ниво је Косово литературе и поезије, Косово које се наслонило на светиње. То су Његош, Дубровник, босански муслимани који пјевају о Косову и чекају повратак на њега. Митрополит се трудио да објасни да је покретно благо Немњића овдје, а непокретно на Косову, казао је Ракочевић.

Djedo ZivojinТрећи ниво је савремено, садашње Косово које је, по Живојиновим ријечима, било Митрополитов истински завјет, народно јеванђеље.

Затим се присјетио Литургије коју је Митрополит служио на згаришту сеоске школе у Осојану, у присуству збуњених српских повратника и његових ријечи:” Приђите браћо!”

Тада је одржао један од својих најбољих говора у коме је рекао: ” Враћаћемо се док буде Сунца и Мјесеца, нема силе ни небеске ни земаљске која нас може одвојити од наше Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице.”

“Нема силе која нас може зауставити да нешто урадимо, као епископ је могао да изговори само Амфилохије Радовић, сарадник Божији, пријатељ Божији, и човјек који је савременом тренутку могао да се рве са Богом на Косову Пољу и Метохији” нагласио је господин Ракочевић.

Додао је да Митрополиту нико није могао да каже да је то све изгубљено, да га треба подијелити, да тамо нема ништа.

“Са пуним поверењем у Косово, са пуним повјерењем у живот Косова и све његове вредности, и вечерас се поклањамо Митрополиту Амфилохију и узимамо и вјечности и свјетлости из ове куће” закључио је Живојин.

Књижевница Милица Бакрач из Никшића рецитовала је неколико пјесама посвећених Митрополиту.

Пјесма Вијенац вијенцу настала је у дану када је држава Црна Гора признала Косово као независну државу. Пјесма Рука настала је на Цвијети 2020. године када је Митрополт приведен, док је на Спасовданској литији исте године написала пјесму Вјерни народ слуша Бога. Завршила је пјесмама О Лучиндану код Ђеда, и Сунчева браћа, коју је посветила Патријарху Порфирију и Митрополиту Јоаникију 5. септембра 2021. године.

Хор “Светосавник” под диригентском палицом Ратке Вујачић извео је композиције “Оче наш” од Кедрова, Свјати Боже, Пјесму митрополиту Амфилохију, Пред иконом Светог Саве, Црвен цвете, Суза Косова и Радости моја-Христос воскресе. Солисти вечери били су Јована Павловић, Бојана Радовић, Ирина Ћалић, као и гудачи Ема Вуковић и Теодора Ћалић.

Стихове Матије Бећковића говорила је Јована Ровчанин.


 

Владика Аустријско-швајцарски Г. Андреј са групом новинара из Аустрије у посјети Косову и Метохији

 

Призренску богословију посјетио је Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, који је деведесетих година био професор у њој. После свечаног дочека на капији Богословије, Епископ Андреј се заједно са професорима и ђацима помолио у школском параклису за мир у Русији и Украјини.

Епископ аустријско швајцарски г. Андреј 3У пратњи Епископа Андреја била је група новинари из Аустрије, који су имали прилике да разговарају са ректором Епископом Теодосијем, професорима и ђацима, и добију одговоре на питања о животу и раду Призренске богословије у њеној стопедесетогодишњој историји, као и о актуелној ситуацији, околностима и односу са окружењем.

На задушнице, 26. фебруара 2022. године, у манастиру Високи Дечани, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј служио је Свету архијерејску Литургију уз саслужење јереја Филипа Милуновића, секретара Епархије аустријско-швајцарске и јеромонаха Петра Дечанца. Свету архијерејску Литургију уљепшало је појање братства манастира Високи Дечани.

Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је са дечанским монасима у парастосу поводом Задушница, на дечанском српском православном гробљу, око 1 км удаљеном од Манастира. Парастосу су присуствовали Срби прогнаици из Дечана и околине, као и група аустријских новинара, који су у посети Косову и Метохији са Владиком Андрејем и о. Филипом, секретаром Епархије Аустријско-Швајцарске. Новинари су могли да се увере колико је дечанско српско православно гробље девастирано од стране вандала. Многи гробови су оскрнављени и поломљени у последњих 22 године после рата. Након парастоса, Владика Андреј је одржао надахнуту беседу уз речи охрабрења прогнаном народу и дечанским монасима, позвао на мир, трпљење и молитву.

У оквиру тродневне посете Косову и Метохији владика аустријско швајцарски Андреј Ћилерџић је у суботу, 26.фебруара, на Задушнице, обишао Ораховац, Велику Хочу и Зочиште. У Ораховцу су га песмом дочекала деца са својим свештеником Миланом Станојевићем у цркви Успења Пресвете Богородице.

Након дружења са децом владика је са оцем Миланом у пратњи новинара обишао Српско православно гробље и уверио се на лицу места како страдање српских гробаља на Косову и Метохији још увек траје.

Одслуживши помен, окадивши гробове и поливши их вином владика је казао да је тужно што се рушење гробова наставља и обећао да ће новинари са којима је дошао на КиМ преко својих медијских кућа пренети део истине коју су могли за овако кратко време да виде. Он је рекао, што су и новинари потврдили, да до народа у њиховој земљи оваква слика до сада није стигла.

Владика и један део новинарске екипе из Аустрије је у манастиру Св. Врачи у Зочишту разговарао са игуманом Стефаном и братијом. Иако је манастир после минирања 1999.године, обновљен и данас се лепо изградио, и даље се суочава са проблемима који су наизглед ситни, али свакако сведоче о томе да црква на Косову и Метохији није заштићена како се то на Западу мисли.

У Великој Хочи су застали пред спомеником убијеним и киднапованим Србима од 1998-2000.године и читајући имена исписана на њему на трен прочитали само једну страницу књиге о страдању Срба у ораховачкој општини.

Владика Андреј је казао да је ова посета са циљем да се аустријска јавност информише о томе шта се заиста дешава на Косову и Метохији:

По речима владике Андреја, долазак са групом аустријских новинара из различитих медијских кућа на Косово и Метохију је инициран чињеницом да је годинама слушао вапаје владике Теодосија пред Светим архијерејским сабором, пред Патријархом да је ситуација на Косову и Метохији неиздржљива и неприхватљива, да полако посустају снаге за унапређење живота и опоравак српскога народа на овим просторима, за очување светиња и пре свега имовине српскога народа.

Аустријски новинари су са домаћинима из Епархије рашко призренске посетили и манастире: Свете Архангеле, Високе Дечане, Пећку Патријаршију, Грачаницу, Драганац, и још нека места у којима живе Срби и потрудили се да разговарају са што више људи.

Сестра Оливера Радић професор и новинар из Ораховца је овом приликом разговарала са Преосвећеним Владиком Андрејем, а благодарећи Оливери разговор ћете моћи чути у прилогу, као и разговор са једном од новинара који су били у пратњи Владике Андреја.

Посјети Косову и Метохији је претходила посета Београду где су са колегама из РТС-а посетили споменик „Зашто“ и одали почаст колегама пострадалим од НАТО бомби 1999.године. У Београду су посетили и Удружење киднапованих и отетих Срба и ту су имали прилике да поразговарају са неким од чланова породице страдалих Срба са Косова и Метохије.

На овом извјештају благодаримо Оливери Радић, Радију Гораждевац и манастиру Високи Дечани