У емисији “Косметска кандила“ ове суботе доносимо извјештај са Првог Свесрпског сабора који је под слоганом “Један народ, један сабор – Србија и Српска одржан у Београду.
Сабор је отпочео је молебаном у Спомен храму Светог Саве на Врачару који је служио Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
На крају молебана, Патријах Порфирије је казао да смо се сабрали у љубави Божјој у овом првом и најважнијем дому српског народа, у саборном и заветном храму посвећеном Светитељу Сави, духовном родоначелнику нашег рода, да се помолимо Богу за саборност и духовно јединство нашег народа, као и за мир међу свим људима и свим народима.
“Свуда, дакле, на широком балканском простору, али и даље по Европи и удаљеним континентима, наш се народ сабира у своје цркве и слави име Господа и Спаса нашег Исуса Христа, свуда се труди да живи по јеванђелским начелима и Божјим заповестима, сабира се да би узрастао у добру, у врлини Христовој. Сабира се у цркву да би се огледао и проверавао себе у Јеванђељу Христовом, да би разумео на каквом је путу или, не дај Боже, странпутици или беспућу. Христос и Јеванђеље његова су једина истинска мера. Сабира се да би се благодаћу Божјом преображавао и бивао бољи према ближњем, према сваком човеку, према себи и читавој творени да би био оно што треба да буде. То чини ради добра и благослова Божјег, ради добра наших села и градова, наших породица и наше деце и будућих покољења.
Патријарх Порфирије је присуствовао заједничкој седници влада Републике Србије и Републике Српске, на којој је усвојен нацрт Декларације о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, и том приликом поручио:
– Уважени господине председниче Републике Србије, уважени господине председниче Републике Српске, браћо архијереји, сви по реду и части, ја нећу говорити много, јер све што сам имао да кажем рекао сам већ у Храму Светог Саве после молитве која је била почетак овог сабора, што је једино природно и нормално ако хоћемо да сабор буде заиста сабор, а ово јесте сабор нашег српског народа.
Сваки народ има свој печат, своју посебност, тј. свој идентитет, а идентитет је духовна категорија. У зависности од тога који је духовни идентитет, што ће рећи какав је и који корен, зависиће и све остало и свака друга врста идентитета. Духовни идентитет српског народа до данас је запечаћен Христом, православном вером, Јеванђељем Христовим и, како то данас често говоримо, јеванђељским вредностима. У томе је наш народ један и јединствен и просторно и дијахроно. Стога ономе што су моји предходници говорили, а нарочито председник Републике Србије господин Александар Вучић подвлачећи фундаментални значај економије, без које нема сигурности и нема безбедности, ја бих додао и још један једнако важан фактор, а то је духовни идентитет. Веома је важно да будемо оно што јесмо, јер може бити да можемо да обезбедимо све спољашње, али ако нас нема онда је то празна орахова љуска. У том смислу, не само као и сваки други народ, имамо право да се сабирамо, да саборујемо и да сведочимо ко смо и шта смо, да сведочимо свој идентитет, него имамо и обавезу да то чинимо ако хоћемо да нас има и да нас буде.
Као што сам рекао у храму, сабирамо се не против било кога, и никада се нисмо сабирали против неког, него се сабирамо за; да будемо оно што јесмо; да бисмо дарове које смо добили од Бога умножили у славу Његову; да бисмо без страха и без комплекса, знајући ко смо и шта смо, ступали у креативан и плодотворан дијалог са свима који су око нас и који су са нама, како бисмо онда били способни да њих собом, умноживши оно што је наше, обогаћујемо, као и да, наравно увек отворени, обогаћујемо себе њима. Сабирамо се да бисмо подржавајући једни друге били бољи себи, били бољи међу собом, били бољи и другима који су позвани да буду наши ближњи, за које смо и ми позвани да их видимо као ближње, једном речју, да бисмо били бољи Богу.
Сабирамо се на молитви. Сабор почињемо молитвом да бисмо били једно у врлини, у добру, у спремности да разумемо једни друге међусобно, да можемо да прихватимо једни друге и онда када имамо различите ставове по одређеним питањима и темама; сабирамо се да бисмо разумели да смо потребни и неопходни једни другима. Зато се молим Богу да и овај наш сабор, као и сваки сабор који има за циљ добро, увек буде Богом благословен“- казао је Српски Патријарх.
У Декларацији о заштити националних интереса и политичких права и заједничкој будућности српског народа, која је усвојена на данашњој заједничкој седници влада Србије и РС, један део посвећен је и Косову, у којем се инсистира на извршењу Резолуције Савета безбедности УН 1244 у свим аспектима, и подвлачи да је провошење Бриселског споразума, формирање ЗСО и стални дијалог једини одрживи пзт за решавање проблема.
,,Свесрпски сабор констатује да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије, једна од одредница националног идентитета Срба, представља темељ духовности српског народа и угаони камен српског заветног и светосавског пута. Свесрпски сабор инсистира на коришћењу пуног назива јужне српске покрајине – Косово и Метохија, што албански сецесионисти избегавају”, наводи се у тачки 11 Декларације.
Затим се у тачки 12 подвлачи да Свесрпски сабор подржава напоре Србије у очувању територијалног интегритета и суверенитета, гарантованих међународним правом и Резолуцијом 1244 и другим резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, као и право и дужност Србије да се посвети опстанку српског народа на Косову и Метохији.
,,Свесрпски сабор тражи и сматра да свим расположивим правним, политичким, економским и другим средствима морају бити заштићени Срби на Косову и Метохији, као и сви други Србији лојални грађани, манастири, цркве, средњовековна утврђења, приватна имовина, гробља и други угрожени објекти”, додаје се у тексту.
По тачком 13 Свесрпски сабор осуђује намерно стварање неподношљивих услова за живот Срба и прогон који над њима спроводе Привремене институције самоуправе у Приштини.
“Та континуирана, добро испланирана и свеобухватна репресија албанских сецесиониста према српском становништву на Косову и Метохији је током протеклих година резултирала убрзаним одласком Срба из Покрајине, као и драстичним погоршањем положаја оног дела српског народа који је, упркос бруталном етнички мотивисаном терору, остао да живи на својим огњиштима. Свесрпски сабор очекује од Републике Србије да настави да штити права и животе својих грађана на Косову и Метохији, користећи све механизме заштите предвиђене унутрашњим и међународним правом”, указује се даље.
У тачки 14 Свесрпски сабор инсистира на извршењу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 у свим њени аспектима.
“Свесрпски сабор сматра да је провођење Бриселског споразума, формирање Заједнице српских општина и стални дијалог једини одрживи пут за решавање проблема”, додаје се у делу посвећеном Косову.
Декларација о заштити националних интереса и политичких права и заједничкој будућности српског народа садржи 49 тачака.
Потписали су је председник Србије и председник Српске, Алексадар Вучић и Милорад Додик, председници, потпредседници и чланови Владе Републике Србије и Владе Републике Српске, председници, потпредседници и народни посланици Народне скупштине Републике Србије и Народне скупштине Републике Српске, а уз благослов, молитвено и саборно учешће патријарха српског Порфирија, архијереја и свештенства Српске православне цркве.
Живојин Ракочевић Димитрије не иде из Грачанице
Поводом двадесет година од убиства српског дјечака Димитрија Поповића на Косову и Метохији у емисији преносимо и текст Живојина Ракочевића који је објавила ,,Политика” под називом “Димитрије не иде из Грачанице”.
