На колонији коју су организовали Дом културе Грачаница и Галерија уметности Приштина, учествовало је седморо уметника из различитих крајева. Они су током претходних седам дана у конаку манастира Светих Архангела код Призрена заједно радили и стварали нова уметничка дела. Такође су заједно обилазили светиње, Високе Дечане, Пећку патријаршију, град Призрен.
Већина ових уметника је по први пут у Призрену, а о својим утисцима говорили су за Радио Гораждевац.
Миљана Драшковић је уметница из Ужица и раније је учествовала у неколико уметничких позива на северу Косова. Међутим, каже да ова колонија за њу представља посебан изазов.
„Долазила сам у ходочашће на Косово и Метохију пре шест година и заиста сам сањала да дођем поново, јер пола срца ми је, чини ми се, тада овде остало. Срећа је хтела да будем позвана ове године на колонију у саме Архангеле. Иначе на Косову сам била раније, по уметничком позиву и на северу, у Соколици и у Лепосавићу, али ово овде је посебан изазов. Долазећи овде, искрена да будем, осећала сам страхопоштовање, да ли сам довољно достојна да будем у овом светом месту и историјском и духовном, непревазиђене величине и достојанства. Чини ми се да ће када пођем кући тај мој страх бити још оправданији, још већи. Да ли сам овде боравећи заиста достојно представила себе и свој рад“, рекла је Миљана Драшковић.
Марија Станојловић је на ликовну колонију стигла из Панчева. Каже да није први пут на овом месту, али да се сваки пут осећа као да је први и да је осећај невероватан сваки пут кад дође на ово место.
„То ја увек покушавам да објасним кад дођем кући, да је неки невероватан осећај кад дођем овде. Све је фантастично, пуно емоција, јуче смо били у Дечанима и Пећкој патријаршији, у шоку смо од лепоте, од снаге, од уметности. Просто то не може да се опише, то само може да се доживи, цео амбијент је фантастичан. Порука је да сви дођу и да долазе нон-стоп. Ово је наше, ми ово волимо, ценимо, обожавамо, то је то, то смо ми“, поручила је Марија.
Учесник колоније био је и Милан Ђурић из Будимпеште који је нагласио да је овај догађај превазишао сва његова очекивања.
„Први пут сам у Архангелима на овој колонији и морам да кажем да сам имао нека очекивања, али бити овде је превазишло сва та моја очекивања. Иначе мислим да је састав ове године веома добар, да се лепо слажемо и мислим да добро функционишемо као екипа која може да ради заједно. Наша струка је добрим делом усамљеничка варијанта, за разлику од глумаца или других уметника. Ми радимо у атељеу и често смо сами, нама су ова дружења уствари врло добра прилика не само за размену искустава, него могу да кажем да се вратимо у она времена када смо студирали и радили са нашим колегама заједно и то је један добар осећај”, рекао је Милан и додао:
“Урадио сам две слике по ономе како је требало да се уради. Углавном моје слике имају неке поруке, неке мисли које су исписане на тим платнима. Овај пут сам се бавио уствари оном празнином коју смо добрим делом овде затекли, са оним стварима, појмовима, са свим оним што по мени недостаје, а види се да постоји нека врста празнине. Тако да се једна од мојих слика зове Тежина вакуума и ја мислим да тај наслов сам говори за себе. Друга слика говори заправо о томе како на исту ону тачку не можемо да се вратимо, на коју смо били пре пар година или у неко доба, али то не значи да не може да се попуни та празнина”, испричао је он.
Шандор Шлајф је на колонију стигао из Новог Сада и он је такође први пут у Светим Архангелима. Он каже да јако ужива док је ту и да је је овде духовност на првом месту.
“Јако уживам што сам ту, људи су јако пријатни, и другари који су ту. Јако се лепо осећамо заједно, овде је духовност на првом месту”, каже Шлајф за Радио Гораждевац.
Он је на овој колонији насликао дело “Анђео крунише Симониду” за које га је како он каже мотивисала фреска Симониде из манастира Грачанице.
“Пре него што сам дошао, почео сам мало да читам на интернету о тим историјским елементима манастира и о самом Косову, и тако да се мало више упознам. То ми је некако највише привукло пажњу. То је у Грачаници та фреска и зато ми је некако био циљ да направим ту сцену”, додао је он.
Шандор је такође имао и своју поруку из Призрена за све који могу да га чују,
“Уметност је најважнија у животу зато што без уметности човек није човек. Ти манастири су наша уметност, и то треба да сачувамо по сваку цену јер без уметности је човек као празна љуштура”, поручио је Шандор.
Иван Гаљак је уметник из Зубиног Потока и он је по први пут учесник ове ликовне колоније. Он каже да ова колонија за њега има посебан значај као и за његово сликарство. Такође додаје да је прелепа и јединствена зато што се дешава у манастиру Светих Архангела.
“Презадовољан сам самом сазиву колоније и број колега који се одазвао ове године је сасвим коректан и одличан за дружење, за сликање. С обзиром да сликам неке мотиве везане за цркву, за копију фресака, за фрагменте и детаље из манастира и цркава, ова колонија има посебан значај за моје сликарство. Тематика се баш доста слаже са тим, а прелепа је и јединствена за мене зато што се дешава баш у Душановим конацима у манастиру Светих Архангела”, рекао је Иван.
Покровитељи колоније су Канцеларија за Косово и Метохију као и Министарство културе и информисања Републике Србије, уз благослов и подршку Епархије рашко-призренске.
Изложба радова са ове колоније биће одржана у Призрену и Грачаници.
На тонским записима и разговорима са сликарима, учесницима колиније и фотографијама благодаримо сестри Оливери Радић новинару и професору из Ораховца
