У овом издању емисије посвећене Светој српској земљи Косову и Метохији и актуелни могађањима везаним за њу доносимо тонске записе са двије вечери посвећене Косову и Метохији: Са Научног скупа „Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe“ који је одржан 26. марта 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду као и са Косовско-метохијске вечери одржане у крипти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења 23. марта 2024. године.
Научни скуп „Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe“ почео је поздравним обраћањима Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија и потпредседника Матице српске проф. др Јована Делића.
Уводно излагање на тему “Актуелност Косовског завета” одржао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.
Научном скупу присуствовали су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи: новобрдски Иларион, липљански Доситеј и топлички Петар.
У обраћању, Патријарх српски г. Порфирије је рекао да на Косову и Метохији има мјеста за све и позвао на дијалог.
“Опет и опет, вођени Христовом љубављу позивамо на дијалог косовско-метохијске Албанце, јер као што на Косову и Метохији има места за све, увек и још увек има места дијалогу о животу људи на Косову и Метохији.
И на послетку, још једна напомена: говори се да је питање правног положаја Српске Православне Цркве „најсложеније политичко питање” преговора о Косову и Метохији. После осам векова непрекинутог присуства на простору Косова и Метохије, Српска Православна Црква не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије. Поштовање, заштита људских и, посебно, верских права представљају универзалну цивилизацијску вредност, јер та права припадају свима, а морају бити гарантована и Српској Цркви и њеном верном народу. Дакле, универзална људска и верска права и слободе не могу бити део статусних преговора и политичких споразума, она се подразумевају и загарантована су међународним правним актима“- казао је Патријарх Порфирије.
У раду научног скупа учествовали су: академик Љубодраг Димић, академик Драган Војводић, др Дарко Танасковић, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, др Драган Симеуновић, др Дејан Радичевић, др Срђан Пириватрић, др Војислав Павловић, др Игор Вукадиновић.
Поводом обиљежавања 25 година од бомбардовања и 20 година од Мартовског погрома на Косову и Метохији у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 23. марта су Митрополија црногорско-приморска и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици организовали су косовско-метохијско вече које је почело приказивањем филма ,,Отето Косово” чешког режисера Вацлава Дворжака, након којег се живим и потресним свједочењима обратио Миодраг Мишо Вујовић, писац, новинар, публициста и продуцент. Он је говорио о посредовању и активном учешћу светопочившег Патријарха српског Павла у смиривању и охрабривању страдалног народа на Косову и Метохији:
“Сви смо позвани да чинимо сагласно звању онолико колико можемо и колико нам је Бог дао”, присјетио се Мишо Вујовић ријечи светопочившег Патријарха Павла.
Митрополит Јоаникије је своје надахнуто обраћање започео констатацијом да је косовска драма заправо библијска драма уписана у судбину човјека, нарочито у судбину Божијег народа:
“Ко год од нас оде на Косово и Метохију сада на поклоњење светињама и на виђење са нашим распетим народом на Косову и Метохији, осјећа се као награђен, као почаствован умјесто да ми њима дајемо снагу што и желимо, они заправо нама дају снагу! Сила крста Христовога дјелује преко косовске жртве и преко косовско-метохијских светиња, а то значи и сила Христовог распећа и Христовог Васкрсења”.
