Нова књига др. Горана Комара под називом „Крстови земље Херцегове“, недавно објављена под издањем „Задужбина кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, представља значајан допринос истраживању културно-историјског насљеђа старе Херцеговине и Босне. Ова монографија, која је резултат дугогодишњих теренских истраживања, фокусира се на средњовјековне надгробне крстове као јединствене симболе хришћанског насљеђа овог региона.
Др Комар је започео своје истраживање 2004. године, финансирајући га сопственим средствима, док је у неколико наврата подршку добијао од блаженопочившег Владике Атанасија Јевтића, који је препознао значај ових истраживања и помогао их својим личним средствима. Књига представља плод вишедеценијског рада и садржи богатство података о крстовима који доминирају споменичким насљеђем старе Херцеговине, Босне и данашње Црне Горе.
Крстови описани у књизи нису само надгробни споменици, већ и маркери граница, који су обухватали широку територију под влашћу династије Косача у касном средњем вијеку. Др Комар посебно истиче да су ови крстови настајали у периоду када је династија Косача доживљавала свој врхунац, те да су они били симболи моћи и духовног идентитета те територије, која, иако није имала формални државни субјективитет, била је препозната као аутономна област под влашћу високих властелина.
Један од најимпресивнијих примјера описаних у књизи је надгробни крст из села Богдашићи код Билеће, висине 4,32 метра. Др Комар наводи да је крст данас положен на тло, али упркос томе, његова величанственост не може оставити посјетиоце равнодушним. У књизи се такође описује излет који је др Комар организовао за Владику Атанасија, током које су заједно обишли неколико монументалних крстова у Херцеговини, што је забиљежено на фотографијама које додатно обогаћују публикацију.
Књига „Крстови земље Херцегове“ осветљава значај ових споменика не само као локалних, већ и као свјетских културних знаменитости. Др Комар истиче да ови крстови, са својим импресивним димензијама и богатством украса, свједоче о континуираном хришћанском присуству на овим просторима и пружају драгоцјен увид у историјске процесе који су обликовали идентитет старе Херцеговине и Босне.
Осим што представља важно научно дјело, књига је и позив на очување и признавање ових споменика као кључног дијела нашег културног насљеђа, који је, како аутор наглашава, неправедно запостављен у оквиру ширих истраживања средњовјековне умјетности и културе Балкана.
