Antonio Vivaldi

Културни магазин: Антонио Вивалди и Владан Десница

Име: 04.03.2019 Kulturni magazin Antonio Vivaldi, Desnica; Опис: Антонио Вивалди и Владан Десница Тип: audio/mpeg

Antonio VivaldiDesnicaКултурни магазин, 4. март 2019. године.

Антонио Вивалди и Владан Десница.

 

Познати Србин из Хрватске

На данашњи дан, 4. мартa 1967, упокојио се српски и југословенски књижевник Владан Десница.

Владан Десница је рођен у Задру 17. септембра 1905. у српској породици Десница, православне вjероисповиjести. Потомак је Стојана Митровића Јанковића, у српској народној пјесми познатог као Јанковић Стојан, вође српских котарских ускока у 17. вијеку. Деснице су српска породица из Лике, одакле је прадједа Владана Деснице. Његов дјед Владимир Десница био је велепосједник, тридесетих година 20. вијека предсједник општине у Обровцу, врло познати далматински политичар и посланик Царевинског вијећа у Бечу, који се залагао за права Срба.

Владан је у Задру похађао основну школу, а гимназију у Сплиту и Шибенику. Књижевношћу и музиком почео се бавити још у гимназијским данима. Студирао је права и филозофију у Загребу и Паризу, дипломирао на загребачком Правном факултету 1930.  Имао је широко образовање: поред познавања књижевности, филозофије, естетичких теорија, знао је италијански, француски, руски, а служио се латинским и грчким језиком. Био је без сумње један од најкомплетнијих интелектуалаца свог времена. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу. Године 1934. покренуо је књижевно-историјски годишњак „Магазин сјеверне Далмације“, који је уређивао двије године и штампао ћирилицом у Сплиту.

Италијанске окупацијске снаге су га 1941. одвеле у Задар за преводиоца. Из Задра се склонио у Ислам Грчки 1943. године, а одатле је прешао у Загреб 1945. године.

Библиографски подаци показују да је Десничнин стваралачки интерес био веома широк. Писао је пјесме, хумореске, козерије, новеле, романе, једну драму, један сценариио и један оперски либрето, затим приказе, есеје, полемике, критике, језичне расправе, а и преводио је са три свјетска језика. Најзначајнија Десничина дјела су Зимско љетовање, Олупине на сунцу, Концерт, Прољеће у Бадровцу, Слијепац на жалу, Прољећа Ивана Галеба, Фратар са зеленом брадом, Љестве Јаковљеве. Десничин роман Прољећа Ивана Галеба (1959) каткад се сврстава у пет најбољих српских романа 20. вијека – заједно са Црњансковим Сеобама, Андрићевом Проклетом авлијом, Селимовићевим Дервишом и смрти и Нечистом крви Борисава Станковића.

Упокојио се у Загребу, а сахрањен је у породичној  гробници у цркви у Исламу Грчком крај Куле Стојана Јанковића. Дворе Јанковића и цркву у којој је сахрањен писац девастирале су хрватске снаге у јануару 1993. За вријеме операције „Олуја” (1995), хрватски војници одсјекли су главу с бисте Владана Деснице у Исламу Грчком, гдје је Десница сахрањен. Такође је уколоњена спомен-плочу Владану Десници са задарског Народног трга. Спомен-плоча отргнута је с фасаде Десничине родне куће. У потресној монографији Књигоцид: уништавање књига у Хрватској 1990-их, описано је ликвидирање 2,8 милиона неподобних књига из јавних  библиотека, гдје је, између осталог, наведено и да су се Десничине књиге нашле на списку за ликвидирање јер су њихово присуство у библиотекама хрватски читаоци видјели као „доказ српскога културног империјализма“.

На једним Десничиним сусретима био је присутан мјештанин Ислама Грчког Момчило Суботић, љекар у пензији, који је имао прилике да као гимназијалац разговара с Владаном и који се дружио с његовом дјецом Олгом, Јеленом, Наташом и Урошем за вријеме њихових љетовања и зимовања у дворима Јанковића. Присуствовао је и пишчевој сахрани. На питање чији је Десница писац, Суботић каже да је одговор дао сам писац кад је у писму предсједнику УКС Драгану Јеремићу навео да духовно припада српској култури. То што су му на сахрани били тадашњи владика далматински Николај (Боца) и сви ученици и наставници Богословије из манастира Крка, говори, и о његовој националној и вјерској припадности.

Приредила: Марија Живковић