Družstvo Srbske Slovesnosti

Културни магазин: Друштво српске словесности

Име: 19.11.2019 Kulturni Magazin- Drustvo srpske slovesnosti; Опис: Друштво српске словесности Тип: audio/mpeg

Друштво српске словесности основано је 7/19. новембра 1841, његово оснивање је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило Обреновић. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.

Оснивачи су били Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Први чланови, осим њих били су Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Димитрије П. Тирол, Сима Милутиновић Сарајлија и Исидор Стојановић. Задатак друштва био је ширење наука на српском језику и усавршавање српског народног језика. Председник Друштва по положају је био министар просвете.

Одмах у почетку Друштво је покушало да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа 1842, због нереда у земљи, и настављен је тек августа 1844. године. Од тада је Друштво радило на „Језикословном речнику” и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на речнику, нарочито због протеста Вука Караџића. После тога Друштво је радило на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге.

У „Новинама Србским” 1846. објављен је програм рада Друштва и његовог гласила. Часопис Гласник Друштва српске словености почео је да се издаје од 1847. У оквиру Гласника предвиђен је простор за: повесницу и старине српске, земљописаније, државописаније (стаститика) и природописаније српско и радове из области других наука. Од другог броја Гласник је редовно објављивао изворе, а од петог (1855) је почео да прати домаће и касније стране публикације. За време свог постојања, у периоду 1847—1863 Друштво је објавио 17 бројева гласника.

Друштво српске словесности је издало неколико популарних књига и сарађивало у скидању забране Вуковог правописа. Мада се већ 1848. године тражило напуштање правописа наметнутог одредбом из 1832, и редакција гласила се држала старог, Друштво није учинило много на унапређењу језика. Прве текстове писане Вуковим језиком и правописом почео је да објављује Ђура Даничић.

Најзначајнији радови објављени у Гласнику су „Српски историјски споменици Млетачког архива”, које је приређивао Јанко Шафарик у периду 1859—1862, као и хрисовуља цара Стефана Душана манастиру Светог архангела код Призрена објављена 1862.

Поред тога Друштво је покушавало неколико пута да уради и неколико крупнијих послова (оснивање Народне библиотеке и музеја, општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја образованих људи у Србији тада.