Ljubica Maric

Културни магазин: Љубица Марић

Име: 18.03.2019 Kulturni magazin Ljubica Maric; Опис: Љубица Марић Тип: audio/mpeg

Културни магазин, 18. март 2019. године.

Љубица Марић – Из тмине појање

Њену композиторску даровитост препознавали су и подстицали Славенски, Сук, Хаба, Шостакович… а њено дjело је најважнији продор српске музике у свијет. Била је прва жена диригент у Србији, написала прву српску атоналну композицију и прва употријебила црквену мелодију у свјетовном дјелу.

Прије 110 година, на данашњи дан,  18. марта 1909,  у Крагујевцу је рођена Љубица Марић,  композитор, сликар, вајар, писац и диригент, она је један од најзначајнијих српских умјетника 20. вијека и један од највећих српских композитора.

Од 1911. године живјела је у Београду, отац јој је погинуо у Другом балканском рату 1913. године. Виолину је почела да учи од своје једанаесте године, а убрзо потом је почела да се бави композицијом. У Ваљеву је похађала ниже разреде гимназије. Композицију је учила код Јосипа Славенског и Милоја Милојевића. Музичку школу је завршила у Београду, дипломирала је два одсјека, виолину и композицију, и постала прва особа која је дипломирала композицију у Србији.

Године 1929. на Државном конзерваторијуму у Прагу, Јозеф Сук ју је примио на последипломске студије, а за вријеме тих студија она је побрала велике успјехе на фестивалима у Амстердаму, Стразбуру и Прагу. О њој су критичари писали као о генијално обдареној жени, а њену музику промовисао је велики поборник савремене музике Херман Шерхен. Најзначајнији камерни ансамбли и оркестри тог времена изводили су музику Љубице Марић. Често им је она сама дириговала, а Алојз Хаба јој је понудио мЈесто асистента на Државном конзерваторијуму у Прагу.

Други свјетски рат је омео наставак њене међународне каријере. Највећи дио живота провела је у Београду, живећи повучено и компонујући изванредна дјела. Бавила се и ликовном уметношћу, писала је филозофску поезију. Била је професор Музичке академије у Београду. Била је редовни члан Српске академије наука и уметности.

Пред крај живота Љубице Марић, њена музика поново је с одушевљењем прихваћена у великим европским музичким центрима Холандије, Њемачке и Велике Британије. У Амстердаму се одржао читав низ концерата њене музике, издат је компакт-диск с камерном музиком,

Љубица Марић је први композитор који је од мелодија црквене музике византијског порекла обликовао цЈелокупну структуру сопствених нелитургијских дЈела. Тек 10-15 година након настанка Октоихе 1, прве композиције Љубице Марић у којој је она за тему целокупног дјела употријебила напјев из српског Осмогласника, почео да се оформљује снажан музички правац који ће се заснивати на употреби средњовјековне црквене музике за компоновање, већином нелитургијских композиција.

„Љубица Марић је употребила читав арсенал савремене музике да би остварила високи циљ. Она говори из дубине своје душе, јасним и импресивним језиком…“, ријечи су Дмитрија Шостаковича.

Најзначајнија дјела Љубице Марић су: кантата Песме простора, за хор и оркестар; Пасакаља, за оркестар; циклус Музика ОктоихаСоната за виолину и клавирИнвокација, за контрабас и клавир; Монодија Октоиха, за соло виолончело; кантата Из тмине појање, за мецосопран и клавир; Асимптота, за виолину о гудачки оркестар; Торзо, за клавирски трио.

Књижевна заоставштина Љубице Марић сакупљена је поводом стоте годишњице њеног рођења у јединствену књигу Записи (2009) у издању Архипелага.

Умрла је у Београду 17. септембра 2003. године.

Унеско је стогодишњицу рођења Љубице Марић, 2009. годину, уврстио у свој календар значајних годишњица.

Приредила: Марија Живковић