Nikanor Grujic

Културни магазин: Никанор Грујић

Рођен је као Милан 13. децембра (1. децембра по јулијанском календару) 1810. године од оца Прокопија свештеника, и мајке Агрипине рођене Косић.

Као ђак је био најбољи писац латинских стихова и особити беседник. Нижу гимназију завршио је у Мохачу, вишу у Печују. Године 1837. ступио је у карловачку богословију, а 1841. закалуђерио се и добио је име Никанор. Као брат манастира Кувеждина прешао је у Карловце 1843. за придворног калуђера – почасног епископа митрополиту Рајачићу.

Године 1848. постао је протосинђел, и тада се истакао као говорник на Мајској скупштини у Карловцима и на Свесловенском Конгресу у Прагу. У периоду 1850 — 1861. године био је архимандрит манастира Крушедола, 1861. године посвећен је за епископа у Пакрацу, 1871. је именован за администратора Карловачке патријаршије на место смењеног администратора, „народног патријарха“, Арсенија Стојковића, због чега је много изгубио од популарности, те није ни био 1874. године изабран за патријарха.

Био је у спору са патријархом Германом Анђелићем, због којег није хтео доћи у Карловце. У пркос патријарховој забрани написао је 1885. године житије светих Ћирила и Методија.

Он се тада повукао у Пакрац, и није више долазио у Карловце до смрти. Једини је од свих српских владика прославио хиљадугодишњицу Св. Ћирила и Методија у Пакрацу.