Поводом празника Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, и ове године, као и деценијама уназад, православни Улцињани су се сабрали на Светој служби Божијој у древном граду Свачу код Владимира у близини Улциња. Свету литургију у пријестоници Светог Јована Владимира, недалеко од остатака храма Светог Јована Крститеља, служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, уз саслужење: јереја Александара Орландића, пароха барског, јереја Братољуба Радовића, пароха улцињског, и ђакона при Саборном барском храму Дејана Томовића и молитвено учешће вјерног народа.
Нажалост, свештенство је и јутрос, као и претходних година, било принуђено, да Свету литургију врши у импровизованим условима јер је, како истичу у Црквеној општини Улцињ, Свач ограђен бодљикавим жицама, оградама, ланцима и закључан катанцима.
“Док све остале конфесије уживају своја вјерска и грађанска права на територији општине Улцињ, православнима је то ускраћено на најбруталнији начин. Општински органи, који управљају овим локалитетима, на Свачу, поред многобројних састанака, молби и дописа, ипак подржавају екстремне струје појединих улцињских политичких странака и подлијежу њиховим притисцима. Насупрот томе, православни народ испашта и вапије за рјешењем овог проблема, који погађа дубоко његово биће, идентитет и достојанство. Правослаци из Улциња желе добре и мирне односе са свима. Радо се сјећају лијепог и уљудног односа са комшијама Владимирцима, који су чак и долазили на саборе о Ивањдану, доносили дарове и заједно са улцињским православним вјерницима дружили се и наздрављали једни другима”, саопштили су овим поводом данас из Црквене општине Улцињ.
На овај проблем и немогућност приступа локалитету под изговором археолошких истраживања, указао је и отац Слободан Зековић, подсјећајући у својој литургијској бесједи да се овој Светој служби Божијој радује небо и земља, душе генерација хришћана које су живјели на овоме простору, као и душа Светога Јована Владимира нашега првога великога владара и светитеља који је по мишљењу многих историчара управо овдје столовао. Он је крштен у Саборном храму Светог Јована Крститеља, чији први темељи, по налазима археолога, потичу из 9. вијека. Касније је на тим темељима саграђена црква чији је ктитор била Света краљица Јелена Анжујска, супруга краља Уроша Првог Немањића и мајка великих Светих краљева Драгутина и Милутина.
“Овај древни град по предању имао је Светих олтара колико има дана у години. Ми не можемо те светиње заборавити и зато се овдје 30 година без прекида служи Света литургија. Служила се годинама у самоме храму, али нажалост већ трећа година како нам је спријечен улазак у храм да тамо одслужимо Свету божанствену литургију.”
Присјетио се отац и оних немилих сцена од прије три године, “када је једна групица екстремиста и политички острашћених људи покушала да спријечи долазак блаженопочившега Митрополита Амфилохија у ову светињу:
“У томе нису успјели, али су себе обрукали. То њихово безакоње наставило се па су већ наредне године постављене ове ограде и капије које су под катанцима, тако да је сад немогуће прићи самоме храму. Чак и овај простор овдје је ограђен и стављен под кључеве и капије. Они имају изговор да се наводно изводе археолошка истраживања и радови, али сви смо свједоци да од 2018. године никаквих овдје археолошких више радова и истраживања није било”, посвједочио је прота.
Мишљења је да је једини разлог за стављање ланаца и катанаца да се спријече православни хришћани да дођу на ово свето мјесто и по устаљеној традицији на овај свети дан одслуже Свету литургију, окаде остатке древних храмова и призову Божији благослов на ово мјесто и његове житеље.
“То су наши драги пријатељи и комшије, вриједни и честити људи који у зноју лица свога, обрађујући парче своје земље, зарађују хљеб себи и својој дјеци и са њима никавих проблема овдје није било, напротив”, казао је отац и присјетио се дана када су они су долазили и учествовали у радости овога празника.
Немиле сцене минулих година су, како је нагласио, плод острашћености једне мале групе људи која покушава да завади комшије и православне удаљи од ове светиње како више не би долазили.
“Ми никоме нити смо када пркосили нити смо било кога изазивали овдје. Долазимо само ради молитве и дубоког осјећаја поштовања и дуга према нашим светим прецима који су овдје живјели, према нашим светим владарима и краљевима који су подизали ове Свете олтаре, према генерацијама хришћана који су овдје живјели и Богу угађали, чије кости су расуте по читавом овом простору око града Свача. Да се помолимо и за покој њихових душа”, бесједио је отац Слободан.
Поручио је да не смијемо никада да заборавимо ни ову светињу нити наше свете претке и владаре јер бисмо се тако обрукали и не бисмо се могли назвати њиховим потомцима и наследницима:
“Тако да без обзира на сва искушења која су овдје присутна ових задњих двије-три године, ми засигурно од ове светиње се нећемо удаљити. Овдје ћемо увијек долазити носећи у срцу своме љубав и поштовање према свима, а особито према нашим пријатељима Албанцима који живе на овоме простору. И данас смо се Богу помолили да и њих све Господ благослови, да благослови њихове домове и њихове породице, њихова поља, да им подари добро здравље и сваки напредак и да у миру и братској љубави, као и до сада што смо живјели, наставимо да живимо и да се бринемо о овој заједничкој светињи.”
Архијерејски намјесник барски се осврнуо и на запуштеност, неприступачност овог локалитета који је зарастао у коров што је, како је оцијенио, срамота и за град Улцињ и за државу Црну Гору јер је то наше заједничко благо које треба да буде доступно свима.
“На овоме Светоме мјесту треба да долазе ђачке екскурзије, да се држе часови историје и културе умјетности јер нема љепшега мјеста да се дјеца томе науче него што је древни град Свач. Умјесто тога имамо коров, имамо зарасли пут, имамо постављене ограде и катанце и забрањен приступ свима. Тиме се шаље једна ружна слика и са тиме треба престати”, закључио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
На крају Свете литургије на древном Свачу освештани су славски приноси које је у славу Божију а у част Светог Јована Крститеља, највећег рођеног од жене, принео Божидар Чармак са породицом. Кумство за наредну годину преузео је Давор Радовић.
Сабране је поздравио и празник честитао Божидар Михаиловић, предсједник ЦО Улцињ уз поруку да је ово вишедеценијска традиција “коју његујемо, брижно пазимо и коју ћемо наставити и убудуће”.
