У цркви Светог Ђорђа у Горњим Мартинићима, на празник Свете Великомученице Ефимије и блажене Олге Кијевске, у сриједу 24. јула 2024. љета Господњег, служена је литургија, као и помен, поводом 228. година од Мартинићке битке. Светом службом началствовао је парох спушко-мартинићки протојереј Станислав Татић уз молитвено присуство сабраног народа, док су за пјевницом одговарали чланови Православног братства Св. Арсеније из Даниловграда.

1796. године Горњи Мартинићи су били поприште Мартинићке битке која је вођена између црногорске војске, предвођеном Св. Петром Цетињским и гувернадуром Јованом Радоњићем, са једне стране, и турске војске са друге стране.

Црногорска војска, састављена претежно од Бјелопавлића и Пипера, иако је бројала око 3 000 људи успјела је да одбрани своје положаје у Горњим Мартинићима током напада знатно бројније турске војске, која је бројала око 18 000 војника.

Бјелопавлићи и Пипери су противнападом одбили турске јурише из правца Спужа и том приликом су задали бројне губитке Турцима. Св. Петар Цетињски у писму которском провидуру о овој побједи над далеко бројнијом турском војском свиједочи: “То је можемо рећи чудо од самога Господа Бога учињено којему славу и хвалу приносимо”.

Након Мартинићке битке, два српска племена Бјелопавлићи и Пипери, улазе у састав Црне Горе, чиме је њена територија знатно проширена.

Такође, у овој цркви 12 виђених бјелопавлићких вођа 1862. године одлучило је да радије буду спаљени под кровом цркве Св. Ђорђа него да падну у турске руке. Захвални потомци и житељи Мартинића поводом тог догађаја подигли су и споменик посвећен овим бјелопавлићким вођама, који се налази уз саму цркву.

Домаћини овогодишњег празника била су породица Радовић из Мартинића и племенско удружење ,,Бијели Павле’’ из Даниловграда.