У трећој недеља по Духовима, 11. јула 2021. љета Господњег Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је са цетињским свештенством и свештеномонаштвом Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Послије Јеванђеља сабранима се ријечима пастирске бесједе обратио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, подсјећајући да се Јеванђеље чита на Литургији у баш у овај недјељни дан тако намјенски означено да бисмо до следеће недјеље размислиили или, ако би Бог дао, примјенили то што се прочитало. Он је казао да нас данашња јеванђељска ријеч на крају овога Петровског поста подсјећа на Господњу поуку да се не бринемо шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути.
Даље је објаснио да иако нас размишљање над овом Господњом поуком доводи до логичнога питања: је ли могуће да Господ Бог од нас тражи да ништа не мислимо, ни што ћемо јести, ни што ћемо пити, кад погледамо друга јеванђелска мјеста, видимо да то није тако. Како је казао, јасна поука овога Светога писма, тако нас Свети оци и Црква вјековима уче, да Господ овдје инсистира и учи нас шта је најважније. Ову поуку отац Гојко је упоредио са оном коју је Господ упутио када је био код двије сестре, Марте и Марије, па га је једна служила, а друга само слушала. Господ је рекао да је Марија бољи дио изабрала.
“И уопште како се завршава ово Јеванђеље? Најприје се брините за Царство небеско, а остало ће вам се додати. Дакле, могли бисмо, размишљајући над овим Јеванђељем и трудећи се да нађемо поуку за нас, ријеч брига да преведемо као преокупација, оно чиме си окупиран и што ти прво пада на памет”, бесједио је прота Гојко.
Подсјетио је и на причу неког путописца који је дошао на Цетиње јер је чуо да ту столује велики Његош, владика, пјесник, филозоф, господар мале слободне територије у империји Турског царства, и ту чуо да Црногорци стално говоре: Ако Бог да. На његово питање шта то значи, Његош му је објаснио да се у Црној Гори вјерује ако неко није успио у нечему што је почео да ради заправо није рекао: Ако Бог да.
“Али то не значи да треба то ако Бог да рећи као неку магичну реченицу, као неку мантру, него ослонити се на Божију вољу, на вољу Онога ко и све и сва управља”, поучио је сабране прота Гојко.
По његовим ријечима наша преокупација, брига, треба да иде само ка ономе воли ли нас Бог и јесмо ли близу Богу и на трагу воље Божије. Ако је то тако, нагласио је, онда и кроз невоље, како каже данашњи Апостол, муке рађају трпљење, а трпљење рађа наду а нада рађа вјеру итд.
“Дакле и кад у муке упаднеш, ако си на путу Божје воље, ако се на Бога ослањаш, лијепо ти је, смирен си, трпељив си. Храбар си човјек ако се не Бога ослањаш. Ако се на себе ослањаш, неће ти бити ни на царском двору комотно него ћеш бити окружен страховима…Ко је с Богом може и у ватру и у воду, а без Бога ни преко прага. То је поука данашњег Јеванђеља, да нас подсјети ако о нечему бринемо то треба једино и прво да је брига о Божијој вољи, и о томе јесмо ли близу Божије милости. Ако нијесмо: Боже помози. Ако јесмо: Хвала Богу. Остало ће се додати, што не значи да не треба као разумни људи да побринемо и о другим стварима, али уз оно: Ако Бог да и даће Бог”, поручио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Весна Девић
