Поводом празника Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, служена је Света Литургија, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Оцу Далибору саслуживали су протојереји: Предраг Шћепановић и Бранко Вујачић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током евхаристијског сабрања, вјернима се обратио отац Далибор Милаковић, који се у својој бесједи осврнуо на изузетно празновање Светог Јована Крститеља у Цркви Божијој, као и на сами његов анђеоски врлински живот:
„Сваки дан је посвећен некоме светитељу и празнику. Првенствено, највише се прослављају и највећи су Господњи празници. Сваки трен који је Господ провео на земљи од Његовог зачећа до Његовог страдања и Васкрсења, одласка на Небо, празнујемо као празнике Господње. Поред самога Господа исто тако више пута у години славимо празнике и разне догађаје наше Пресвете Богородице.
Трећа личност у нашем домостроју спасења, коју више пута у години славимо јесте Свети Јован Крститељ. Празнујемо га од његовог зачећа до његовог спасоносног страдања – усјековања које данас славимо као спомен на његово страдање.
Од његовог рођења, одрастања, остао је врло брзо већ након 40 дана без своје мајке, а Ирод безбожни цар је убио његовог оца, када је било страдање дјеце у Витлејему, као што је и Господ сам бјежао са родитељима од страдања тако је и Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. Са својом мајком се склонио у пустињу гдје су га ангели чували, хранили, припремали за његову највећу мисију коју ће совршити овдје на земљи, за припремање пута Ономе кога су вјековима пророци проповједали а то је самом Господу Творцу нашем“, бесједио је прота Далибор.
Он је у наставку подсјетио да Свети Јован Крститељ није само на Земљи био претеча Господа и Спаса нашега Исуса Христа, већ да је то био и у аду проповједајући душама праведника да је дошло спасење и искупљење свијету:
,,На дан усјековања његове главе се његов живот и његова мисија проповедања и најављивања да је сам Спаситељ дошао, на земљи завршила, али је зато по његовом уснућу одласком у ад проповједао свим пророцима, који су од праоца нашега Адама и прамајке Еве, боравили у аду чекајући долазак самог Спаситеља, Свети Јован је и тамо као Претеча Господњи најавио да је спасење дошло кроз очовјечење Сина Божијега за живот свијета“.
Прота Далибор је затим закључио да је Господ дао свакоме од нас могућност да узрастемо у пуноћу мјере раста Христовог, а да је Свети Јован Крститељ јасан примјер да је та мјера раста дата, задата и остварива човјеку:
,,Као што се Свети Јован човјек од крви и меса својим животом девственим и својим страдањем мученичким тако узвисио пред Господом, тако се и сви и ми, ако се у Богу уподобимо и посветимо животом, можемо бити као и Свети Јован. Толика је љубав Господња да је и свакоме од нас дао могућност да можемо узрасти до висине раста Христовог, као што је узрастао свети Јован Крститељ. И заиста, нема љепшег примјера у историји рода људскога од Светога Јована. Много је важно, да подражавамо и идемо путем Светог Јована, да нас Господ се препозна још овдје на земљи, да завлада у срцима нашим Царство Небеско, да душе наше теже ка Господу Богу, као што је непрекидно тежила и душа светог Јована Крститеља.
,,Ми имамо велики благослов овдје у нашој Митрополији и то је чудо Божије да чувамо у Цетињском манастиру десну руку Светог Јована Крститеља. Заиста велики благослов да преко његове деснице цјеливамо његово свето тијело и то је велики промисао Божији, велики благослов и велика благодат, али истовремено и велика одговорност.
Кад нас је Господ толике благодати удостојио, ми немамо право да скренемо са пута Светог Јована којим је он ходио, управо на то нас призива његова света десница из велике светиње Цетињскога манастира“, поручио је на крају свог пастирског слова протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
