Цркве Светог архангела Михаила на херцегновском тргу Белависта, дводневним свечаностима прославиће, 18. и 19. септембра, своју љетњу славу – празник Чудо Светог архангела Михаила у Хони.
У навечерје празника служиће се вечерња служба са петохљебницом, са почетком у 18 часова, а у 19 часова биће уприличен свечани концерт хора “Св. Василије Острошки” из Кумбора.
Света литургија служиће се на дан празника, 19. септембра, са почетком у 9 часова.
***
Цркве Светог архангела Михаила на Белависти (1911) налази се на главном тргу Старог града у Херцег Новом, који носи назив Херцега Стефана, али је познатији као Белависта, што значи “предиван поглед”.
Црква је подигнута у вријеме аустроугарске управе над градом, на мјесту на којем су се налазили остаци некадашњег храма, који је као своју задужбину подигао Херцег Стефан.
Стару цркву на Белависти су порушили Турци, а земљиште на којем се она налазила откупила је 1858. године за 4602 форинте група херцегновских Срба, задужбинара и родољуба, са једним циљем – да саграде или боље рећи да обнове порушену Цркву Св. Архангела Михаила. Били су то поморски капетани који су пронијели славу херцегновског поморства широм свијета: Никола Станић, Александар Павковић, Михаило (Мићо) Гудељ, Јован Комленовић, Марко Ратковић, Стефан Милашиновић, Антонио Јанковић, Никола Гојковић, Никола Мандић, Марко Радуловић, Мато Мрша, Гаврило Ломбардић, браћа Русовићи, Василије Кецовић, Томо Матијашевић, Никола Станишић.
Изградња цркве је отпочела 1883. године, а завршена је 1911. године, када је и освештана. Наиме, херцегновско општинско управитељство је 1883. издало грађевинску дозволу Одбору за грађење српске православне цркве у граду Ерцегновоме, али након освештавања темеља храма, Далматинско намјесништво у Задру обуставило је радове. Од куповине рушевине на Белависти до завршетка радова и освештавања цркве протекле су 53 године… Црква Св. Архангела Михаила на Белависти једна је од најљепших српских цркава.
Црква је урађена по пројекту архитекте Милана Карловца и представља мјешавину византијског, готског и барокног стила градње. Сазидана је од камена са Корчуле, а њену унутрашњост краси иконостас од бијелог италијанског мермера, као и иконе које израдио Чех Фрањо Циглер.
(Извор: Моја Црна Гора и Историја српског поморства)
