Pomracenje Sunca

Љетопис, 11. август 2019. године

Име: Ljetopis 11.08.2019 Pomracenje Sunca Antisemitizam; Опис: Љетопис, 11. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 11. августа 1999. године потпуно помрачење сунца видјело се у дјеловима Европе, Блиског истока и Азије.

Pomracenje SuncaПомрачење Сунца је астрономска појава која се дешава када Сунце баца Мјесечеву сјенку на површину планете Земље, што се може догодити само када је Мјесец у положају коњункције, када се налази између Земље и Сунца. Да би дошло до помрачења Сунца Мјесец се мора налазити 16° у равни своје путање испред или иза неког од чворова своје путање са еклиптиком. У току једне године може наступити минимално 2, а максимално 5 помрачења Сунца. Зависно од тренутне удаљености Мјесеца и Сунца од Земље, као и положаја посматрача на Земљиној површини, може наступити једна од три врсте помрачења Сунца: потпуно, дјелимично или прстенасто. У случају потпуног помрачења Сунца, Мјесечев диск ће потпуно прекрити Сунце. Помрачење Сунца се може опазити са релативно уског појаса (путања тоталитета) на Земљиној површини преко којег пролази Мјесечева сјенка. Посматрачи који се налазе у нешто ширим појасевима око путање тоталитета налазе се у Мјесечевој полусјенки, те могу видјети дјелимично помрачење Сунца, док се са остатка површине Земље помрачење уопште неће видјети. Следеће потпуно помрачење у Европи би требало да буде 2026. године. У тренутку непосредно прије потпуног помрачења, када се последњи зраци Сунца пробију иза Мјесечевог диска, догађа се појава тзв. „дијамантног прстена“. Иста се појава може уочити и непосредно након потпуног помрачења. Посматрајући Сунце и Мјесец, посебно у вријеме помрачења Сунца, може се уочити да су сличних угаоних димензија. Иако се на небу чине једнакима, у стварности је Сунце много веће. Сунчев је пречник чак 400 пута већи од Мјесечевог, али је Сунце исто толико пута (у просјеку) даље од Мјесеца, па нам се зато чине једнакима. Ипак, угаоне димензије Мјесеца и Сунца нијесу увијек једнаке, већ се мијењају. Разлог томе су благо елиптичне путање, како Земље око Сунца, тако и Мјесеца око Земље. Како се мијењају удаљености Мјесеца и Сунца од Земље, тако се мијењају и њихове угаоне димензије. Када је Мјесец у апогеју (најдаље од Земље) а Земља у перихелу(најближа Сунцу) и у свим другим тренуцима када је Мјесечев диск на небу мањи од Сунчевог, може доћи само до прстенастог помрачења Сунца јер Мјесечев диск не може у потпуности покрити Сунце.

 

  • На данашњи дан, 11. августа 1935. године у Њемачкој су почеле масовне демонстрације нациста против Јевреја.

AntisemitizamАнтисемитизам представља нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима, као религијској групи или нацији. Ова појава постоји још од средњег вијека, а врхунац је достигла средином XX вијека када је у геноциду Хитлерове нацистичке Њемачке страдало око 6 милиона Јевреја. У свом основном значењу, антисемитизам не представља мржњу према Семитима, већ само према једном семитском народу, Јеврејима. За мржњу према Арапима, такође семитском етницитету, рећи ће се да је неко расиста, али никада да је антисемита, па би прецизнији назив за овај појам био антијеврејство. Током вјекова је мржња према Јеврејима расла, па су их неке власти још током ренесансе истјерале са територија којима су владале. Тако Јевреја (као старосједелаца) више нема ни у Шпанији ни у Енглеској. Њихов поновни долазак у те земље новијег је датума (послије Другог свјетског рата) и није масован. Мржња одређених народа према Јеврејима је кулминирала два пута. Први пут је то било у Шпанији за вријеме инквизиције, када је добар број Јевреја уточиште нашао у прекоокеанском насељавању Америке. Други и најкрвавији пут се догодило у Њемачкој средином прве половине XX вијека и трајао до краја Другог свјетског рата, када је, по званичним подацима, у концентрационим логорима широм окупиране Европе убијено више од шест милиона Јевреја. Вилијам Мар, Алекс Бејн и Мориц Штајншрајдер се обично наводе као аутори који су први пут употријебили израз „антисемитизам“ у контексту мржње према Јеврејима. Хелен Фејн, професор универзитета у Њујорку, дефинисала је антисемитизам као „латентни и стално присутни систем убјеђења испуњених мржњом према Јеврејима, удружен са социјалном, правном, легалном дискриминацијом и мобилизацијом против Јевреја, која резултује или је намијењена да резултује дистанцирањем од Јевреја, колективним обиљежавањем Јевреја, протјеривањем Јевреја или уништењем Јевреја“. Иако историјски корјени антисемитизма сежу у античко доба, феномен антисемитизма однио је највише људских жртава током средњег вијека. У Првом крсташком рату (1096. године), велике јеврејске заједнице на Рајни и у Подунављу потпуно су биле уништене. У Другом крсташком рату Јевреји у Њемачкој су масовно убијани. Крсташке ратове често су пратили масовни прогони Јевреја, укључујући и прогон 1290. године који је довео до истјеривања енглеских Јевреја, а током 1396. године до протјеривања 100.000 Јевреја у Француској. Током 1421. године, хиљаде Јевреја из Аустрије било је протјерано. Многи од прогнаних Јевреја населили су се у Пољску. Током XX вијека, Јевреји су били изложени расном геноциду познатијем као Холокауст, који је довео до истребљења више од половине европских Јевреја, а након рата до исељавања преживјелих у новостворену државу Израел.