- На данашњи дан, 14. јула 1797. године након више успјешних борби дуж Приморја, Свети Петар Цетињски са Црногорцима ушао је у Будву.
Међутим, већ 18. јула предат му је захтјев да град врати аустријским властима. Улазак црногорске војске у Будву значио је ипак дефинитивни пад млетачке власти у Боки Которској, која је још почетком маја исте године на овом подручју била срушена. Будва је стара око 2.500 година и један је од најстаријих градова на Јадранском мору. Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари вјерују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у дијелу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нијесу успјели у насељавању колониста. Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри, емпорији. Један од њих је био у Будви (Бутуа). Први помен овог града налазимо у V вијеку прије Христа. Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Будва је била насеље колонизованих римских грађана. Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија. Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих старосједелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем вијеку Будва је византијски град, са грчком војном посадом (гарнизоном). По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав. После 1181. године улази у састав српске државе. По узору на Душанов законик, сачињен је Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нијесу заузимали велике посједе одједном. До 1435. године Српској деспотовини, у приморју Зете, одузели су све, осим Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт такво стање су искористили Млеци: предухитривши Турке заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им мјестима, Млечани су за начелнике постављали своје племство до 1797. године. Послије пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске и коначно 1918. године Будва је ослобођена и улази у састав Краљевине СХС односно Краљевине Југославије.
- На данашњи дан, 14. јула 2006. године Либан је апеловао на Савјет безбједности Уједињених нација да заустави агресију Израела на ту земљу.
Бомбардујући међународни аеродром у Бејруту и два војна аеродрома, и затварајући луке, Израел је дан раније блокирао Либан. Либан званично Либанска Република је мала, претежно планинска држава на Блиском истоку , на источној обали Медитерана. Граничи се са Сиријом на сјеверу и истоку, и Израелом на југу. Застава Либана приказује дрво кедра у зеленој боји на бијелој позадини са хоризонталним црвеним линијама, на врху и дну заставе. Назив Либан потиче из арамејске ријечи лабан, што значи бијело, као референца на планину Либан која је увијек прекривена снијегом. Либан је био један од главних региона Феничана чија је поморска трговина и привреда цвјетала више од 2.000 година. Феничанска цивилизација се развила на данашњем подручју Либана и Сирије. Феничанска цивилизација је била први облик морске трговине и привреде, која се раширила Медитераном. Мада у то вријеме, границе држава нијесу биле јасно дефинисане, сматра се да је град Тир био најјужнија тачка Феничана. Иако су људи овог регона сами себе називали Хананима, назив Феничани је постао познат услед Грка који су их звали Фоники, што на грчком значи љубичаста боја. Хемијска боја која је у античко време коришћена за бојење текстила се такође звала Феникс. Тако да су Феничани убрзо постали познати у то вријеме као „Љубичасти народ“. Феничани, највјероватније семитски народ, су се служили феничанским језиком, касније названим пунским језиком, јер је латинска ријеч за љубичасту боју пуницеус. Упркос многим писањима, књиге које су писали нијесу у великом броју преживјеле до данас. Феничанске колоније сјеверне Африке су биле извор многих чињеница и сазнања о феничанској култури. Током средњег вијека био је важна географска тачка многобројим освајањима крсташа. Након одласка крсташа пада у руке Османског царства. Распадом Османског царства након завршетка Првог свјетског рата, Друштво народа је Француској мандатом дало пет провинција, које данас чине Либан. Модерни либански устав из 1926. године гарантује баланс политичке моћи међу највећим религијским групама. Након арапско-израелског сукоба 1948. године, Либан је постао уточиште избјеглица из Палестине који су пребјегли из Израела. Додатни број палестинских избјеглица је дошло у Либан након новог арапско-израелског сукоба 1967. године број је достигао преко 300.000 избјеглица. Током раних 1970-их година, тензије су порасле услед великог броја палестинских избјеглица на југу земље. У самом почетку дошло је до сукоба палестинских избјеглица и Либанаца који су припадали љевици. Током сукоба, сукобљене стране су добијале дефинисанији облик, те су на једној страни сукоба били хришћани док су на другој страни биле палестинске избјеглице, муслимани сунити и Друзи. Грађански рат који је непосредно услиједио је оставио нацију без икакве организационе власти. Последице грађанског рата су и данас видљиве у Либану.
