- На данашњи дан, 15. априла 1979. године у 7 сати, 19 минута и 50 секунди, Црну Гору је погодио катастрофалан земљотрес, јачине 7,2 степена Рихтерове скале у епицентру. У земљотресу је погинуло више од 100 људи, око 600 је повријеђено, а више од 80.000 остало је без кућа. Највише је страдало Црногорско приморје. Стихија је разорила велики број културно-историјских споменика и хотелско-туристичких објеката, оштећене су саобраћајнице, стамбене зграде, Барска лука и бројни привредни објекти.
Земљотрес са Рихтеровом магнитудом од седам јединица и интензитетом од девет јединица Меркалијеве скале захватио је цијело Црногорско приморје и сјеверну Албанију, проузрокујући бројне људске жртве и велика материјална разарања.
Епицентар се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености 14 километара од обале. Земљотрес се осјетио, чак, на удаљености од 900 километара, док су штете биле ограничене на Црну Гору и сјеверну Албанију, односно на простор од око 100 километара – између Херцег Новог на сјеверу и Скадра на југу и око 25 километара обалног појаса и залеђа. Посебно тешко су страдали Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је и 250 других насеља.
Уништен је огроман дио модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечје заштите, 240 школских објеката. Посебно су страдали културно-историјски споменици, велике штете су констатоване на путној мрежи, а једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве клизишта и одрона. Зона оштећења обухватала је 600 квадратних километара.
Период обнове и изградње земљотресом девастираног простора, период је био праћен реализацијом пројеката специјалистичких агенција Уједињених нација, чиме је практично започет интензиван напредак на пољу сеизмички сигурног грађења и земљотресног инжењерства у Црној Гори.
- На данашњи дан, 15. априла1452. Рођен је Леонардо да Винчи италијански сликар, вајар и градитељ. Цртао је људе, биљке, животиње, проничући у бит њихове структуре и физиономије.
Леонардо да Винчи рођен у мjесту Винција, био је познати италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Био је описан као идеал “ренесансног човjека“ и као универзални геније. Изуми Леонарда да Винчија се и дан данас користе у модерној технологији, иако нису били примjењивани у његово доба. Тако је Леонардо Да Винчи помогао развоју анатомије, астрономије, грађевинарства, ботанике, картографије, геологије, математике, аеронаутике, оптике, механике,планирање градова и још доста тога.
Једноставно речено Леонардо Да Винчи је био човjек ван свог времена.
Бројни Леонардови записи и скице откривају да је он дуго сањао о томе да човjеку омогући да се вине у небо попут птице. Штавише, конструкција летеће машине коју је скицирао подсjећа управо на анатомију птице! Он је замислио да његова машина има огромна крила накачена на дрвени рам, унутар ког би неустрашиви пилот легао окренут лицем надоље и помјерао крила сложеним системом. Вјерује се да Леонардо ову машину никад није направио, а да је покушао – доживео би неуспјех. С обзиром на то да ова машина није имала мотор, остаје нејасно како би се покренула. Свијет је прву летећу машину добио тек 400 година касније.
Да Винчи је осмислио више предмета који би требало да послуже у рату, а један од њих је и оклопно возило. Овај изум састојао се од кола, која би покренула људска снага, прекривених металом. Међутим, баш као ни летећа машина, вјерује се да оклопно возило никад није направљено. И баш као што је био случај с летећом машином, овакво возило се појавило тек четири вијека касније – у Првом свјетском рату.
Да Винчи није био први проналазач који је осмислио одијело које би омогућило човјеку да дише под водом, али је био један од оних који су то боље планирали. Ово одијело би готово у потпуности било направљено од коже, а састојало би се од јакне, панталона и маске. Ваздух би се допремао путем јакне, а у одијело би се уградила и посуда за урин, што указује на то да би се Леонардов ронилац задржао под водом. Такође, славни умјетник је планирао и да одијело опреми разним потрепштинама којима је намијенио велики број џепова. Међутим, овакво одијело је направљено тек у двадесетом вијеку.
Човјек који је насликао Тајну вечеру је осмислио оружје које је претеча данашњег митраљеза. Он је скицирао оружје са 33 цијеви на ротирајућем оквиру. Као и када је ријеч о његовим претходно набројаним изумима, Леонардо није направио ову пушку, а слично оружје је први пут употријебљено тек 1862. године, у амеречком грађанском рату.
Многи Да Винчијеви изуми били су доказ да је био умјетник и проналазач испред свог времена. Он је осмислио робота-витеза који је могао да маше рукама, помјера врат, отвара и затвара уста. Леонардо је роботом управљао жицама, али је постојао и унутрашњи покретачки механизам.
Да Винчијев дрвени аутомобил покретао се помоћу опруга повезаних са дрвеним точковима. 2004. године научници у фирентинском музеју су направили модел аутомобила и открили да ради баш онако како је Да Винчи замислио.
