Bobi Fiser

Љетопис, 15. децембар 2019

Име: Ljetopis 15.12.2019 (1890 Bik koji sjedi, 1992 Bobi Fiser); Опис: Љетопис, 15. децембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 15. децембра 1992. године  Влада САД оптужила америчког велемајстора и непораженог првака свијета у шаху Бобија Фишера да је играњем меча са бившим свјетским прваком Борисом Спаским прекршио економске санкције против Савезне Републике Југославије.

Bobi FiserФишер је претходно јавно исмијао такав наговјештај и дословно пљунуо на текст оптужбе. Меч је одигран у Београду и на Светом Стефану. Роберт Џејмс „Боби“ Фишер је био велемајстор и бивши свјетски шампион у шаху, који је 1972. године постао први амерички шахиста који је освојио свјетски шампионат у организацији Свјетске шаховске федерације.

Године 1975. званично је изгубио титулу када је Свјетска шаховска федерација одбила његове услове за одбрану титуле. Гари Каспаров је написао да је од свих свјетских шампиона у шаху, јаз између Фишера и његових савременика био највећи у историји шаха . Фишерова побједа над совјетским шампионом Борисом Спаским за свјетску титулу у „мечу стољећа“ посматрана је као симболична побједа запада која је подстакла међународну популарност шаха. Његов противник је портретисан, посебно у Сједињеним Америчким Државама, као производ безличног, механичког и репресивног система државне контроле, док је Фишер био усамљени геније који је побиједио совјетску доминацију.

Као националном хероју, Американци су били спремни да му опросте необично понашање и погледе, и у популарној култури он је постао симбол генија чија бриљантност је била тако велика да га је на крају уништила. Фишер није бранио своју титулу 1975. године јер није могао да постигне договор са међународном шаховском федерацијом ФИДЕ око услова меча. Тада је постао још повученији и није играо такмичарске мечеве све до 1992. године, када је побиједио у поновном мечу против Спаског. Такмичење је одржано у Југославији, која је тада била под строгим ембаргом Уједињених нација. Ово је довело до конфликта са владом Сједињених Америчких Држава, због чега се никада није вратио у своју родну земљу. Након тога је живио у Мађарској, Њемачкој, на Филипинима и у Јапану.

Током овог периода давао је све жешће антиамеричке и антисемитске изјаве, упркос свом јеврејском поријеклу. У периоду између 2004. године и 2005. године након што је његов амерички пасош повучен, јапанске власти су га држале девет мјесеци под пријетњом изручења. Након што му је Исланд загарантовао држављанство, јапанске власти су га пустиле у ту земљу, гдје је живио све до своје смрти 2008. године.

 

  • На данашњи дан, 15. децембра 1890. године је мучки убијен индијански поглавица “Бик Који Сједи”, вођа племена Сијукс, на основу наредбе повјереника владе САД у резервату у Јужној Дакоти.

Bik Koji SediПредводећи савез племена, познат као “Дакота”, борио се против етничког чишћења и геноцида који је влада САД систематски проводила над Индијанцима и омогућио им да у битки код Литл Биг Хорна 1876. године потпуно униште дио Седме коњичке дивизије под командом Џорџа Кастера. Бик који Сједи је био  поглавица Сијукса, под чијим су се вођством они ујединили у својој борби за опстанак на сјеверноамеричким Великим равницама. У историју и легенду је ушао својом херојском борбом против освајача јер након открића злата на Црним брежуљцима у Јужној Дакоти повећавају се сукоби између Сијукса и америчке власти. Противио се сељењу свог народа у резервате. Предводио је 3.500 ратника из разних племена до побједе у бици код Литл Бигхорна 1876. године. У тој бици је погинуо амерички генерал Кастер. Бик који сједи је стекао ратничку славу у борбама са Кроу Индијанцима, а затим се доказао и пружајући оружани отпор продирању бијелаца на територију Велике низије шездесетих и седамдесетих година деветнаестог вијека.

Његово супротстављање присилном исељењу племена Дакота било је повод за Кастеров злосрећни поход против Сијукса. Међутим, иако је побиједио Кастерову војску, Бик који сједи је, због глади, морао да побјегне у Канаду. Живот Индијанаца је зависио од бизона, а количина бизона се, пред сталним надирањем бијелаца, значајно прориједила. 1877. године  Бик који сједи је са собом одвео свој народ преко границе у Канаду. Канадска влада није могла прихватити одговорност за храњење људи чији је резерват био јужно од границе. Тамо су остали до 1881. године.

Тада га је америчка влада амнестирала. Наставио је да предводи Индијанце у борби против продаје индијанске земље бијелим досељеницима. Центар тог отпора била је индијанска вјера Плес духова, која је обећавала долазак индијанског „месије” који ће вратити земљу Индијанцима, уклонити бијелце и обновити некадашње традиције Индијанаца.

Поред глади и болести, повећавали су се немири и распиривале нове побуне. У једној од тих побуна, 15. децембра 1890. године Бик који сједи је убијен док се опирао хапшењу, а његови ратници покушавали да га спасу. Био је сахрањен у Форт Јатесу, али су његови остаци  премјештени у Мобриџ у Јужној Дакоти, гдје гранитни споменик означава мјесто гдје се његови посмртни остаци налазе.