Bitka Na Ljubotinju Crkva Sv. Djordja

Љетопис, 15. октобар 2020. године

Име: Ljetopis 15.10.2019 (1812 bitka na Ljubotinju, 1917 strijeljana Mata Hari); Опис: Љетопис, 15. октобар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 15. октобра 1812. године одиграла се битка на Љуботињу између црногорске војске и војске скадарског Мустај-паше.

Bitka Na Ljubotinju Crkva Sv. DjordjaСкадарски Мустај паша, уз помоћ арбанашких Турака и неколико француских официра, напао је Љуботиње. Намјеравао је да продре до Цетиња како би сломио ратоборну Црну Гору. У штабу турског војсковође било је и 5 француских официра, који су сматрали, за разлику од Мустај паше, да би у циљу покоравања Црне Горе, требало прво покорит Брђане, па онда Црногорце.

Одлучивши се за сопствени план, паша је претрпио пораз који су му нанијели Љуботињани потпомогнути од Светог Петра Цетињског са 800 Катуњана и 300 Цеклињана и Ријечана. У тим борбама Црногорци су побиједили и заробили тројицу француских официра. А јуна 1876. године, 43 Љуботињана, тројица Грађанина и двојица Добрљанина, херојски су погинула на самим вратима Подгорице у Загоричу и Дољанима, храбро јуришајући на Турке.

У борби без шанси, са далеко бројнијим непријатељем, они су тада свјесно пошли у смрт, и за слободу дали све што су могли и имали – своје животе. Краљ Никола је љуботињским јунацима посветио своје чувено “Љуботињско коло”, а о том догађају пјевао је сваки гуслар и сваки Црногорац онога доба.

Краљ Никола никад није заборавио љуботињске јунаке. Испред цркве Светог Ђорђа у Подгорици, подигао им је споменик на којем су исклесани стихови. “Овај споменик подиже његово височанство наш уважени господар књаз Никола Петровић – Његош, Љуботињанима, Добрљанима и Грађанима који погибоше у Загоричу 28. јуна 1876. године, и испјева им ове стихове:“ С поштовањем приступите гробу ових мученика у ком леже 48 љуботињских убојника“.

 

  • На данашњи дан, 15. октобра 1917. године у шуми Венсен, надомак Париза стријељана је Мата Хари, најпознатија жена шпијун у Првом свјетском рату.

Mata HariПрофесионална плесачица, специјализована за егзотичне плесове из Индије и са Јаве, која је важила за најљепшу жену свијета свога времена, осуђена је на смрт због шпијунаже у корист Њемачке.

Историја је памти као двоструког шпијуна, али је прије тога била егзотична плесачица. Била је размажена кћерка трговца, који је често давао скупе поклоне својој мезимици. Маргарета је живјела у благостању до својих тинејџерских година, када јој је умрла мајка, а отац породицу довео до банкрота. Своју раскалашну каријеру је развила у Паризу, који је прихватио раширених руку. Себи је надјенула умјетничко име, Мата Хари, што значи “сунце” или “слика дана”, по коме је остала позната у историји.

Била је висока, атрактивна и вјешта у индијским плесовима. Мата Хари је плесом заводила мушкарце а међу њима и велики број војних званичника. Она је својим наступима привлачила пажњу.  Када је избио Први свјетски рат наступала је у Њемачкој. Иако је Холанђанка по рођењу, сматрана је Францускињом и све њене ствари су биле конфисковане. Њемачки конзулат није хтио да јој надоканди губитак, али јој је понудио новац у замјену за шпијунирање Француске. Док је рат бијеснио, Мата Хари је почела да привлачи пажњу француске обавештајне службе.

Поступајући по дојави италијанске владе, Француска је започела поступак њене депортације. Умјесто тога лукава плесачица их је наговорила да то не раде у замјену за информације о Њемачкој. Она је наставила да шпијунира за обије земље. Ухапшена је у хотелској соби у Паризу, након што је француска пресрела њену шпијунажу за Њемачку. Осуђена је као њемачки шпијун и стријељана 1917. године. Захтијевала је да се суочи са смрћу без повеза на очима.