- На данашњи дан, 17. јануара 1468. године у Љешу је од куге умро Ђурађ Кастриот Скендербег, син Ивана Кастриота.
Ђурађ Кастриот познатији као Скендербег био је борац против османских освајача и исламизације. Скендербегов дјед, Павле Кастриот, доселио се у Јањину у Епиру као српски кефалија. Скендербегов отац, Иван Кастриот, био је кнез Епира, који је држао Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер. Његова мајка, Војислава, била је принцеза српског поријекла који су дошли из области данашње Македоније.
Иван Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита I, међутим, његов отпор није имао никакав значајан ефекат. Султан га је натјерао да плаћа данак, а да би осигурао вјерност племића тих крајева, Турци су одвели Ђурђа као таоцa. Скендербег је у Љешу 1444. године сазвао племенске главаре Арбаније и Црне Горе, како би се заклели да ће заједнички ратовати против Турске. Због борбе против Османлија прво га је глорификовала Католичка црква (иако је током свог живота био и муслиман и православац), а убрзо и словенски народи са Балкана, који су га сматрали својим националним херојем. Скендербегова борба против Османлија, међутим, није била општи устанак становника Албаније против Османског царства.
Становништво великих градова у Албанији, који су на југу припадали Османлијама, а на сjеверу Венецији, није га подржавало док су његови борци припадали различитим етничким групама попут Срба, Албанаца, Грка и Цинцара. Османски војници против којих су се борили ниjeсу били Турци из Анадолије, већ локално становништво које је било вољно да се бори против припадника свог народа у редовима Скендербегових снага.
Почев од XV вијека Скендербег је био предмет бројних књижевних и умјетничких радова. Скендербегове војне вјештине су Османлијама представљале велику препреку и у многим западноевропским земљама сматран је примјером борбе хришћанства против османских муслимана. Иван Кастриот је са своја три сина: Репошем, Костадином и Ђурђем, купио у Хиландару за себе и своје синове братствене удијеле, што им је давало право да се тамо склоне и пребивају, у случају ако би им Турци отели њихове земље и протјерали их из отаџбине. Споразум о овој куповини обавио се 1430. године у Хиландару.
Том приликом је Иван Кастриот са синовима, склопио уговор са хиландарским игуманом Атанасијем. Према том уговору, управа манастира Хиландара уступила је Ивану и његовим синовима, за становање за „шесет флорина“ пирг Св. Ђорђа. Ова кула је сачувана све до данашњих дана у Хиландару и носи назив Арбанашки пирг. Поред тога, Иван и његова три сина, имали су право на четири адрфата, маслињаке, винограде и остале принадлежности које су припадале томе пиргу. У унутрашњем нартексу главне хиландарске цркве, у сјеверном зиду, налази се једна ниша, полукружног облика, с фреском Богородице с Христом. Око ове фреске налазе се ликови Св. Симеона и Св. Саве српског.
Испод ликова налази се натпис: »Престави се раб’ божии Репош’, доукс’ илирскии, 6939 (1431. година). Према овим подацима Скендербегов брат Репош је неко вријеме живио, а потом и умро као световњак у Хиландару. У Хиландару је умро монах Јоаким Кастриот, што се види из једног записа хиландарског рукописа (доспио у Румјанцевски музеј у Москви): „ Сего 2. (маја) престави се Кастриот, мни (шки) же Иоаким монах“. Свакако, ради се о Ивану Кастриоту, који се вјероватно пред смрт повукао у Хиландар и замонашио.
- На данашњи дан, 17. јануара 1706. године, рођен је славни амерички научник и политичар, један од твораца Декларације независности, Бенџамин Френклин.
Био је писац, дипломата, научник и филозоф. Живио је у Америци у XVIII вијеку. Као један од пионира америчке науке, измислио је громобран, бифокалне наочаре, Френклинову пећ, пераја за пливање, медицински катетер. Први је проучавао и мапирао Голфску струју. Први је користио термине: батерија, проводник, кондензатор, наелектрисање, електричар… Први је увео улично освјетљење и реорганизовао амерички поштански систем. Његов најпознатији научни рад у вези је са електрицитетом. Развио је модел електричне струје као флуида схватајући да је она у ствари кретање наелектрисаних честица.
Основао је прву јавну библиотеку у Америци. С њим се повезује и чувени експеримент са пуштањем змаја. Тада је доказао да је гром једна врста електричне варнице. Назив електрицитет је древан колико и људско знање. И заправо значи нешто сасвим друго, пошто је потекао од грчког назива за ћилибар. Овај необични материјал није случајно повезан са електрицитетом, а његова популарност у антици је допринијела да се уоче његове електричне особине. Ћилибар је одавно познат и још у праисторији је коришћен као накит. То је жута и црвенкаста смола која се фосилизовала. Тако стврднута, представљала је драгоцјеност у раним људским културама и првим цивилизацијама.
Стари Грци су за ћилибар користили ријеч „електрон“. Према овом називу преносиоци унутар електричног поља названи су електрони, а сам набој добио је име електрицитет. Током хиљаду година дуге историје истраживања електрицитета, мијењала се и идеја о овој појави. Талес из Милета је у VII вијеку прије нове ере први испитивао ћилибар због његових чудних својстава. Наиме, кад се ћилибар протрља крпом, он тада привлачи и подиже паперје и комадиће папира. Сличну појаву уочио је и Талес, али није могао да објасни шта се то са ћилибарем дешава. Касније, са открићем компаса и развојем науке о електромагнетизму, све више мислилаца сматра да је електрицитет нека врста флуида.
Праву природу електричног флуида детаљно објашњава амерички научник, изумитељ и народни вођа Бенџамин Франклин, који наводи да наелектрисање може бити негативно и позитивно. Такође, он први формулише и познати закон о одржању наелектрисања. Но, Франклин је посебно познат по томе што је открио и објаснио електричну природу муња. Заинтригиран феноменом муње, Франклин се потпуно посветио том питању. Продао је сву своју дотадашњу имовину, штампарију, алманах и часопис, како би се бавио експериментима са електрицитетом.
Електрицитет који се сакупља на површинама облака ствара јако електрично поље између земље и облака. Када дође до промјене у јонизованости ваздуха, отвара се канал кроз који од облака ка земљи протиче струја велике јачине. Ово електрично пражњење праћено је јарким бљеском и продорним звуком, а назива се гром. У свом чувеном огледу пуштао је змаја са оштрим металним врхом како би ухватио муњу и установио њену природу. Змај је био везан влажним канапом који проводи електрицитет, а на дну се налазио метални кључ.
Франклин је свој опасни експеримент извео уз велике мјере опреза. Змаја је пуштао уочи невремена, при чему је стајао заклоњен вратима и испод надстрешнице, а влажни канап је држао свиленим концем који не проводи струју. Популарна слика у којој Франклин лови муњу на ливади, док око њега сијева је погрешна, пошто би у том случају несумњиво погинуо од удара грома, као што се то десило са Рихманом, научником који је покушао да понови овај оглед. При експерименту, кључ на дну канапа је варничио што је показало да је муња електрични феномен.
