- На данашњи дан 17. јула 1998. године џиновски таласи, изазвани снажним земљотресом у пацифичком подморју, збрисали са лица Земље шест села на сјеверозападној обали Папуе Нове Гвинеје, усмртивши више од 3.000 људи.
Назив цунами је јапанског поријекла и у преводу значи “Талас из луке”. Цунами представља необично велики талас који може настати под дејством различитих фактора. Најчешћи иницијатори цунамија су земљотреси. Чест је случај да цунами нанесе неупоредиво већу штету од самог земљотрес који га је изазвао. Иницијатори цунамија могу бити: подводни земљотреси, одрони (клизишта), ерупције вулкана, удари метеорита. Цунами могу да се јаве како у морима тако и у језерима. Цунами у скученом простору, какав је језеро или фјорд може да достигне изузетну висину. Овакви цунамији иако делују застрашујуће, ријетко праве превелику штету јер су ограничени на релативно мали простор који је најчешће слабо насељен. Ерупције вулкана могу да створе цунами који је, иако са мањим таласима, далеко убитачнији. Разлог је пуно веће подручје дејства. Цунами се креће веома великом брзином (око 800 км на час). У дубокој води (на пучини), цунами талас није лако примијетити, јер има веома велику таласну дужину и малу амплитуду. Међутим, како се приближава обали, вода постаје све плића и брзина таласа и таласна дужина се нагло смањују. Са смањењем таласне дужине, енергија одлази на повећање висине таласа, који тада могу да достигну огромне размјере. Цунами се обично, на основу висине таласа дијеле у 2 категорије: цунами и мегацунами. Граница између цунамија и мегацунамија је 100м. Ако је висина таласа већа од 100м говори се о мегацунамију, у противном ријеч је о цунамију. Мегацунами обични настају услијед наглих одрона великих количина стијенских маса у море (понекад и цијелих дјелова острва) или пада астероида. Земљотреси ријетко могу да створе мегацунамије. Највећи забиљежени цунами био је преко 500м. Ради се о цунамију изазваном одроном у фјорду Литуаја Беј на Аљасци (1958. године). У овом случају дошло је до одрона огромног дијела обале у фјорд, при чему је услед скученог простора и великог притиска створеног обрушавањем огромне количине стијенског материјала у море, дошло је до енормног таласа на супротној страни фјорда. Цунами постаје најизраженији када талас стигне близу обале, јер са смањењем дубине расте висина таласа.
Кроз историју наше планете, нема сумње да је било непојмљивих катаклизми. За неке од њих постоје докази а за већину не јер су трагови уништени кроз геолошку историју. За већину знамо само на основу посредних индикатора.
– Удар астероида у Јукатан прије 65мил. година је ослободио толику енергију да је сасвим извјесно да је тим догађајем био инициран цунами неслућених размјера. О величини и последицама тога цунамија – мегацунамија данас немамо података, али је оправдана сумња да је могао бити већи и разорнији од било кога који је забиљежен у људској историји.
– Прије 8000 година у Норвешком мору се десио један од највећих забиљежених одрона. Такав одрон је довео до цунамија чије трагове је на неким мјестима могуће наћи и до 80км у копно.
-Прије 3500 година, ерупција вулкана Санторини је готово збрисала Минојску цивилизацију.
- На данашњи дан, 17. јула 1954. године отпочела је изградња Дизниленда која је трајала тачно годину дана.
У калифорнијском град Анахајму отворен је једини тематски парк који је пројектован и изграђен под директим надзором свог оснивача, великог Волта Дизнија. Његова идеја је била једноставна – да направи мјесто гдје могу да уживају и одрасли и дјеца. Ипак, сну је требало много година да постане стварност. Идеју о изградњи Дизни је добио 40-их година прошлог вијека када је са кћеркама Дијаном и Шерон посјећивао различите забавне паркове. Релативно брзо је направио “Мики Маус парк“ у коме је једина атракција била кратка вожња бродићем. Ипак, Дизни одучује да направи први тематски парк по имену “Дизниленд”, али убрзо схвата да нема довољно средстава за овај подухват. Како би убиједио инвеститоре у квалитет свог пројекта, Дизни је одлучио да своје идеје мора визуелно да представи на што бољи начин. Због тога запошљава Херба Рајмана, једног од најбољих ликовних умјетника тога времена, који је заједно са Дизнијем, читаву седмицу пред састанак са инвеститорима, даноноћно радио на великој мапи која би у поптуности приказала тематски парк. Рајман је испрва био скептичан због мишељења да је за цртање такве мапе понуђен временски период исувуше кратак. Ипак, на Дизнијев наговор Рајман је одлучио да му помогне. Након што је побрала симпатије и пристанке инвеститора присутних на састанку у Њујорку, ова мапа постаје и прва слика “Дизниленда” приказана широј јавности. Она је такође служила и као главни промотивни материјал “Дизниленда” све до отварања првог тематског парка у Анахејму у Калифорнији. Ипак, након успјешне промоције, вишегодишњег пројектовања и напорног рада дошао је дан отварања по имену “црна недјеља”. Дан је добио ово име због тога што велики број машина и атракција попут “Мјесечеве ракете”, “Земље недођије” и “Слончета Дамба и летећих слонова” није радило. То је био први и једини пут када је Волт Дизни заиста разочарао дјецу. “Дизниленд” је током свог постојања имао проблеме са хеликоптерима који су се чак два пута срушили као и са присуством велике количине глодара у парковима. Вожње хеликоптером су укинуте док је проблем са глодарима ријешен увођењем 200 мачака које су током ноћи лутале тематским парком. Сви изазови који су пратили отварање и постојање “Дизниленда” нијесу спријечили његову експанзију на друге континенте. “Дизниленд” је постао и остао свјетска атракција која “упошљава” неке од најпознатијих цртаних ликова као и један од најпосјећенијих тематских паркова.
