Stega

Љетопис, 18. октобар 2019. године

Име: Ljetopis 18.10.2019 (1798 Zakonik Svetog Petra i Stega, 1891 Cetinjski vodovod); Опис: Љетопис, 18. октобар Тип: audio/mpeg

На данашњи дан, 18. октобра 1798. године на Општецрногорском збору у Стањевићима усвојен је  први дио  Законика црногорског и брдског који је имао 16 чланова.

StegaЊеговом усвајању  претходила је Стега (заклетва), која је била нека врста преамбуле за будући  црногорски  Законик који је  1803. године допуњен са још 17 чланова.

СТЕГА

Ми главари и старјешине и вес збор Црногорскога обшчества, будући днес собрани на једино мисто, видећи што Турци ваздашњи христијанскога рода непријатељи собирајут војску и чине све војничке приправе радећи ден и ноћ јавнијем и тајнијем начином како би нас и нашу браћу Брђане разурили и под своју власт и тиранство подложили и ђецу нашу у вјечну невољу и робство затворили и под жестоки јарам порабошченија поставили; тога ради сви јединокупно и договорно рекосмо и темељито стабилисмо и утврдисмо како ниже сего изговара:

                                                                 Прво

Призивајући пресвјатое имја Господа Бога вседржитеља у помоћ и нашу, друг другу, племе племену, нахија нахији тврду и чисту вјеру и ријеч од чести и поштења дадосмо да се издати и преварити међу собом нећемо.

                                                                Друго

Рекосмо и заклетвом утврдисмо да ђе гођ би непријатељ окренуо и на коју би страну на нас и на нашу браћу Брђане ударио да хоћемо један другоме бити у помоћ и за благочестиву вјеру нашу христијанску војевати и своју крв пролити и љубезно отечество и дражајшују вољност и слободу зашчишчати; цркви свјатија и монастири и доме наше, жене и ђецу нашу с помошчиу всесиланго втроицје славимаго Бога оружјем нашим бранити.

                                                               Треће

От дневи данашњега и унаприед ако би се наша који Црногорац, оли које село, али племе, или која нахија, да буде издајник јавнијем или потајнијем начином, таквога сви јединогласно предаемо вјечноме проклетству како Јуду предатеља Господња и како злочестиваго Вука Бранковића, који издаде Србље на Косово и вјечну мрзост и проклетство от народа на себе привлече и от милости божје отпаде, и таквога брацкога и христијанскога крвника и издајника, који би се наша, не само што вјечноме проклетству предасмо и рекосмо да га буде анатема и да јест пред Богом сиго свјета и будушчаго одговорник за све што би зла и приеваром и издајом учинио, него и крв наша на њега и на чада његова от земљи на небо, јако же Авала да во пијет и да останет како кров Христа спаситеља нашего народ Јеврејски.

                                                             Четврто

Таквога издајника увијек от сабора и обшчества нашега отлучисмо да чести и пошчења нема него он и род његов да останет во вјек у срамоту и безчест, како издајник вјере и закона и хулитељ имена Божија и крвник свега нашега народа, и ако би Бог у наше вријеме уздигнуо и послао кога гођ овом земљом управљати и владати, али послије нас у вријеме наше ђеце и насљедника; то ми таквому господину и ђеци нашој остављамо ово писмо за изглед, да и у то вријиме и во вјек ови издајник и његов род да немају чести ни пошчења ни остале милости никакве, него да будет како род клетвопреступни и пријеварни, у ненавист свакому и мерзост.

                                                                    Пето

Све ово вишеписано договорно рекосмо и нашом заклетвом утврдисмо, цјелујући честни и животворјашчи крест и свјетое Евангелие и својеручно подписасмо и кресте који писат не умјесмо нашијема рукама учинисмо.

                                                                  Шесто

И свака нахија да прими и узме поједно писмо, које хоће држати у своје руке, да се находи от рода у род, а у Митрополији једно остависмо, које има бит сахрањено међу Грамате и хрисовуље царске и свакому царско.му, краљевскому али принцискому двору и посланику приказано.

 

Јоан Радоњић, црногорски губернатор, сердар Јово Петровић, кнез Вуко Богдановић и остали сви главари од све Црне Горе.

 

На данашњи дан, 18. октобра 1891. године свечано је пуштен у употребу  Цетињски водовод, чиме је пријестоница Књажевине  Црне Горе  ријешила проблем  квалитетног снабдијевања водом.

Cetinjski VodovodПрви и најрепрезентативнији градски водовод на нивоу цјеловитог града добија пријестоница Цетиње као задужбину Њеног царског Височанства Велике књагиње Милице, кћерке књаза Николе, удате на руском двору династије Романов, за Великог Кнеза Петра Николајевића. Пројектантским радовима на изради првог цетињског и уједно црногорског модерног градског водовода управљао је познати експерт за хидрологију, Словенац из Трста Штивиц који је радове на овом пројекту отпочео након што су изворишта плаћена код дотадашњих власника Савића Грујичина и Филипа Попова Бановића са Љуботиња.

Утврђено је да је вода хладна, свјежа и здрава за коришћење. Прва пројекција водовода је реализована са следећим параметрима: водовод од изворишта Обзовица до Цетиња био је дуг (12 км), обезбјеђивао је 36о.ооо литара воде у 24 сата, а његова цијена износила је 31.1о1 фиорин од којих је 2о.ооо била донација Велике Књагиње Милице, а остатак од 17.1о1 фијорин је на име трошкова израде исплаћен из црногорске државне касе. Уз резервоар, дворски базен и градску мрежу том приликом су отворене и јавне градске чесме. Прва од њих је чесма иза хотела „Локанде“. Уз њу је позната и фотографски овјековјечавана чувена цетињска јавна чесма на Балшића пазару која плијени својом импресивном љепотом.

Реализацијом цетињског градског водовода задржане су вјековима раније подигнуте цетињске бистијерне (бунари) од којих је најпознатији Дворски на Дворском тргу, подигнут са освјетљењем помоћу фењера. Даљи радови на цетињском водоводу настављени су су 1924. и завршени 1925. године монтажом два мотора и двије двоструко дејствујуће пумпе система Вајсе и Монски. Тридесетих година XX вијека послове даље модернизације и доградње цетињског водовода воде бански инжињери Банске управе Зетске бановине. За ново извориште нађен је Подгор у Црмници, гдје је изграђена хидроцентрала.