- На данашњи дан, 19. децембра 1905. године је на Никољданској скупштини усвојен први Устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.
По том уставу Црна Гора је била уставна, али не и парламентарна монархија. Владе нијесу зависиле од скупштине већ од књаза, који је и даље имао право да их именује и смјењује. За првог предсједника уставне владе, књаз је именовао Лазара Мијушковића, који је након распуштања Уставотворне скупштине расписао изборе за редовну Законодавну скупштину. Избори су одржани у септембру 1906. године. Устав Књажевине Црне Горе, Никољдански устав, или званично Устав за Књажевину Црну Гору, први је историјски устав који је дјеловао на подручју Књажевине Црне Горе, а касније и Краљевине Црне Горе. Мајски преврат и успостављање стабилног парламентарног поретка у Србији је довело до раста политичког престижа Србије. У тим околностима опозиција је тражила успостављање уставне владавине и уједињење Србије и Црне Горе. У таквим околностима књаз Никола се одлучио за прелаз на уставну владавину и да сазове уставотворну скупштину. Уставотворна скупштина, изабрана у новембру 1905. године, која се састала на Никољдан исте године, била је само по имену уставотворна. Књаз је израдио уставни нацрт и његов текст, коначно уобличен, саопштио скупштини на њеној првој сједници. Устав је тако био октроисан. Радња уставотворне скупштине свела се на примање устава акламацијом. Устав је садржао 222 члана који су се односили на облик владавине, државне симболе, организацију државне власти, вјероисповијест, избор чиновника, војну службу и грађанска права. Устав је јасно дефинисао грб и народне боје. У члану 38. и 39. Устава стоји:
„Грб је Књажевине Црне Горе двоглави бијели орао са царском круном над орловскијем главама, са царскијем скриптом у десној, а са шаром у лијевој канџи. На прсима му је лав на црвеноме штиту. Народне су боје: црвена, плаветна и бијела.“.
Централни органи власти били су књаз, Народна скупштина, Министарски савјет (Влада), Државни савјет, судови. Влада није зависила од Скупштине него од књаза. Устав од 1905. године био је израђен по угледу на србијански Намјеснички устав из 1869. године. Иако је суд као институција био независан, први црногорски Устав књазу је оставио неограничену власт. Његов значај био је у томе што је започео уставни живот у Црној Гори јер су парламент и грађанске слободе убрзали либерални покрет.
- На данашњи дан, 19. децембра 1875. године рођена je Милева Марић Ајнштајн, српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи XX вијека.
Милева Марић је рођена у Тителу и била је једина жена која је примљена на Државну политехничку школу у Цириху, и тек пета која је добила прилику да се образује у тој академској установи. Била је друга жена која је завршила цијеле студије на Одсјеку за математику и физику. О значају Милеве Марић у развоју науке, а нарочито Ајнштајнових идеја и теорија и данас се много полемише. Док једни тврде да му је активно помагала у истраживањима, и рјешавала сложене математичке проблеме, други истичу да њено активно ангажовање у Ајнштајновим достигнућима не може да се докаже.
Милева је са млађом сестром Зорком и братом Милошем одрастала у бројним градовима. Милева је уписала Женску гимназију у Новом Саду а онда је прешла у Гимназију у Сремској Митровици. Била је једна од најталентованијих ученица када су у питању физика и математика. Положила је матурски испит и уписала медицину на Универзитету у Цириху. Након једног семестра прешла је на студије математике и физике на Државној политехничкој школи. Стекла је право да предаје физику и математику у средњим школама, отприлике у исто вријеме када и Ајнштајн. Отишла у Хајделберг како би зимски семестар 1897/1898. године слушала на Универзитету у Хајделбергу. У Цирих се вратила у априлу 1898. године и слушала предавања о диференцијалном и интегралном рачуну, описној и пројективној геометрији, механици, теоријској физици, примијењеној физици, експерименталној физици и астрономији. Дипломски испит је положила 1899. године. Физику је положила са просјечном оцјеном 5,5, истом као и Ајнштајн. Скоро четири године млађи Алберт и Милева су се упознали на факултету, а дружили су се у интернату гдје је она живјела. Свирала је клавир, а Алберт виолину. Међу њима се из пријатељства родила љубав. Научник или „само“ супруга у сјенци генија?
Многи стручњаци у области физике, као и историчари тврде да је она имала велики утицај на Ајнштајнова истраживања и открића, па самим тим и велика достигнућа. Њихов први син Ханс Алберт једном приликом је изјавио да је његова мајка када се удала за Ајнштајна одустала од науке. До конкретног закључка да ли је Милева Марић учествовала у Албертовим истраживањима поједини историчари долазе на основу писама које су једно другом слали. Из тих писама може се видјети да су они научне радове писали заједно, те да им је план био да створе и промовишу генијалног научника који ће обезбиједити егзистенцију за породицу. Доказ за ову тврдњу постоји у писмима које је Ајнштајн слао Милеви. У њима се могу прочитати бројне и њежне изјаве љубави, али и математички задаци чија је рјешења тражио управо од ње. С друге стране, Милевина писма су малобројна и некомплетна и један шири круг историчара сматра да су чак и цензурисана. Наиме, они тврде да су из њих избачени математички прорачуни и научне инструкције које је давала свом супругу. Разлог за такав вид сарадње многи проналазе у самом концепту времена и околностима у којима су живјели. У тадашње вријеме било је веома ријетко, па чак и забрањено женама да учествују у научним истраживањима.
Тек њих неколико десетина је успјело да стекне право да се школује на престижним универзитетима и да развијају своје таленте. У прилог овим тврдњама иду и чињенице да је Милева Марић током школовања на Универзитету у Хајделбергу проучавала фотоелектрични ефекат, а након тога и четверодимензионалну геометрију која је математичка база теорије релативитета. Оно због чега Ајнштајна данас сматрамо генијем јесу управо закључци о овим научним темама. Нобелову награду за физику он је добио за објашњење фотоелектричног ефекта.
