На данашњи дан, 19. маја 1649. године први пут је употријебљен назив Комонвелт, којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику.
Комонвелт нација је удружење независних суверених земаља широм свијета, од којих је већина била дио територије Британске империје. Познат је још и под називима Комонвелт, Британски Комонвелт нација и Британски Комонвелт. Удружење је лабавог карактера, чланице могу да напусте Комонвелт кад год желе. На челу Комонвелта традиционално се налази британски монарх, тренутно краљица Елизабета II. Краљица представља симбол јединства држава Комонвелта и нема никакву суштинску извршну моћ. Већина чланица има сопствене шефове држава, док 16 њих признаје британског монарха као вођу. Те чланице се називају Крунске земље Комонвелта. Уједињено Краљевство нема моћ да кроз структуре Комонвелта на било који начин утиче на политику и унутрашња питања земаља чланица. Државе чланице немају правне обавезе једне према другима. Умјесто тога, оне су уједињене језиком, историјом, културом и њиховим заједничким вриједностима демократије, људских права и владавине закона.Ове вриједности су садржане у повељи Комонвелта и промовишу се Играма Комонвелта сваке четири године. Главне институције организације су Секретаријат Комонвелта, која има фокус на међувладиним аспектима, и Фондација Комонвелта, која се бави невладиним односима између држава чланица. Сједиште Комонвелта се налази у Вестминстеру, Лондон. Комонвелт датира из прве половине ХХ вијека када је деколонизацијом Британског царства дошло до повећаног степена самоуправе његових територија. Оригинално је био креиран као Британски комонвелт нација и Уједињено Краљевство га је формализовало путем Вестминстерског статута из 1931. године. Садашњи Комонвелт нација је био формално конституисан Лондонском декларацијом из 1949. године, којом је модернизована заједница, и земље чланице су успостављене као „слободне и једнаке”. Земље Комонвелта покривају 20% свјетске копнене површине распоређене на шест насељених континената. Иако је на бројним конвенцијама строго наглашено да Комонвелт нема никакве сличности са некадашњом Британском империјом, чињеница је да је Комонвелт незванични сукцесор распаднуте империје.
Већ крајем XIX вијека, у британским прекоморским посједима – колонијама најразличитијег статуса – јављају се снажни национални покрети који су за циљ имали ослобађање од британске власти. Распад империје је био постепен и не претјерано турбулентан. Низ колонија добија самоуправу док се другима дају извјесне повластице. Британски политичари са почетка ХХ вијека се труде да нагласе како колоније ни на који начин нијесу подређене Британији већ да је то унија једнаких који дијеле вјерност према Круни. Ова формулација била је основ Вестминстерског статута из 1931. године којом се овакво стање назвало Британским Комонвелтом нација. Међутим, завршетком Другог свјетског рата, ратом разорена Британија више није имала моћ да сачува Империју. Независност бивших протектората и колонија значила је њен крај. Из ових разлога из назива заједнице се избацује асоцијација са Британијом што будућој организацији оставља име Комонвелт нација.
На данашњи дан, 19. маја 1935. године у саобраћајној несрећи погинуо је енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, археолог и писац, познат као Лоренс од Арабије.
Прославио се као ратник у арапским земаљама у Првом свјетском рату, а своје доживљаје описао је у књизи „Седам стубова мудрости“. Томас Едвард Лоренс био је британски археолог, авантуриста, писац и војник, професионално познат као ТЕ Лоренс, јер је више волио иницијале од имена. Стекао је свjетску славу као Лоренс од Арабије захваљујући својој улози током похода на Синај и Палестину и током арапске побуне против турске владавине 1916-1918. године. Није био само војсковођа и покретачка сила арапске побуне против Турака, него је био и утицајан теоретичар герилског рата. Његова посвећеност задатку и разноврсност активности, као и способност да их дословно пренесе у писаној форми, донијели су му свјетску славу и свијету га представили као Лоренса од Арабије, како је назван и филм који се бави тематиком Првог свјетског рата. Лоренсов имиџ дијелом је изграђен из сензационалне репортаже о побуни, коју је написао амерички новинар, Лауел Томас, као и из Лоренсовог аутобиографског дијела по имену Седам стубова мудрости.
Када је почео Први свјетски рат, Лоренс се као цивил запослио у Одјељењу за израду мапа Ратне канцеларије у Лондону. Његово задужење било је да припреми мапу Синаја која ће бити од користи војсци. До децембра 1914. године постао је поручник у Каиру. Стручњака за арапска питања било је мало, па је Лоренс распоређен у обавјештајну службу у којој је провео више од годину дана, углавном саслушавајући затворенике, цртајући мапе, примајући и прослијеђујући податке које је добијао од својих људи који су били непријатељу за петама, и пишући приручник о турској војсци. „Лоренс од Арабије“ био је велики холивудски филм са јунаком који је имао надљудске способности. У филму су глумили најбољи глумци тог времена. На филмском платну су приказане раскошне љепоте пустиње, и нико није успио да на такав начин обликује имиџ Арабије као аутори тог филма.
Међутим, у Сирији и Јордану, гдје је чувени филм сниман, Лоренс од Арабије је омражен лик. Лоренс на овим просторима важи за издајицу. Он је овдје негативна личност. Лоренсу се замјера да је издао арапску револуцију. По налогу Британаца подстакао је побуну арапских племена против Турака за вријеме Првог свјетског рата. Замјера му се да је побуну подстицао, мада је знао да ће Енглеска и Француска подијелити то подручје и да Арапи неће добити ништа. Улога пријатеља Арапа била је само одглумљена. То није једина недоследност када се ради о личности Лоренса. Он је сам од себе створио мит, презирао је истину и историјску реалност. Лоренс је имао склоност да ствари приказује увијек на нови начин. Људи који су га познавали нијесу га доживљавали као лажљивца, него као сјајног представљача. Тако настају митови.
