- На данашњи дан, 21. августа 2008. године у Пљевљима је саопштено да археолошка истраживања римског града Муниципиум С у Коминама код овог града указују на његово дуго трајање и економску снагу.
Налазио се на раскршћу важних путева и био економски центар, дуго је трајао. Као насеобина настао је на темељима урбане цјелине која датира из времена прије доласка Римљана на ово подручје. Антички град се, према сазнањима археолога, простирао на подручју од око 40 хектара. Зна му се само почетно слово имена – С. Током великих археолошких ископавања Муниципијума С, 1975 године у некорополи II истражена је и гробница X која је великих димензија са више одаја и комора. У оквиру гробнице налазио се и гроб направљен од опека великог формата везаних малтером, а у њему је био постављен оловни саркофаг са скелетом покојника и прилозима. Гробница је давно опљачкана, али је разбојницима промакла стаклена чаша положена поред десног рамена покојника. Сензација у научним круговима, «Коминска дијатрета» једна је од пет потпуно сачуваних дијатрета у свијету. На локалитету Комини код Пљеваља дјелимично је истражена некропола загонетног археолошког локалитета, уз античку Дукљу свакако најважнијег античког налазишта у Црној Гори. Претпоставља се да је некропола припадала граду Сплонуму који је након римских освајања пљеваљског краја током II вијека, прерастао у муниципиум – град са неком врстом самоуправе у коме су заједнички живјели старосједиоци и Романи. Ипак се његово име не може са сигурношћу утврдити па се у науци користи име Муниципиум С по једном од споменика на коме се налази почетно слово назива града. Ријеч је о епиграфу који се налази на надгробном споменику Титу Аурелију Секстијану који је био римски витез и декурион муниципијума. Вјерује се да се развијао до IV вијека када престаје сахрањивање у некрополи у Коминима. Истражене су двије некрополе. Налази из гробница приказали су различите обичаје у сахрањивању, а стаклене посуде, од којих је највриједнија чаша са натписом – дијатрета највјероватније је производ из тадашњих келнских радионица. На основу натписа и начина сахрањивања може се закључити да је у овим некрополама сахрањивано и домицилно становништво и досељеници из приобалних градова. Археолошки налази су показали и који су култови били поштовани: Јупитера, Силвана Августа, Дијане, Диониса, Херкула, затим илирски култови коња и коњаника и оријентални Сераписа и Изис. Град се налазио у римској провинцији Далмацији која је обухватала све илирске области. Кроз овај је град пролазила важна саобраћајница чији се трагови могу пратити и јужно од Комина у селу Потпећ. Претпоставља се да је био центар веће војно-административне области. О урбаном животу града, познатог у науци под именом Муниципиум С не може се ништа поуздано рећи док се не открију његове грађевине, од којих се поједине назиру, попут остатака моћних бедема. Више откривених надгробних споменика потврђују да је ријеч о доста великом и значајном градском насељу. Међу њима посебну пажњу привлаче надгробне стеле – плоче са натписима и приказима фигура покојника, понекад и брачних парова.
- На данашњи дан, 21. августа 1975. године САД су укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.
Економска штети коју је Куба претрпјела за скоро 60 година износи 116,8 милијарди долара. Иако се многи амерички савезници придружују критикама званичног Вашингтона против кубанског једнопартијског система и репресије према кубанској опозицији, САД су још у вријеме распада Совјетског савеза изгубиле међународну подршку за ембарго према Куби. Заправо, данас Куба осим Америке, нема санкције ниједне друге земље. Нема и никада није било широм планете таквог терорисања и кршења људских права читавог народа као што је блокада коју САД спроводе против Кубе скоро 60 година. Бивши кубански предсједник Фидел Кастро је, послије револуције, на власт дошао 1959. године, а Америка је прве санкције увела већ 1960. године. Потпуни ембарго уведен је 1961. године. Током низа година ембарго је постајао све оштрији и захватао је и треће земље које су пословале са Америком и са Кубом истовремено. Куба би само од продаје својих познатих цигара и рума добијала преко 200 милиона долара годишње да нема санкција. Куба је вишенационална држава, а њен народ, култура и обичаји су разноликог поријекла, од домородачких народа Таино и Сибони, дугог периода шпанског колонијализма, довођења афричких робова, блискости са Совјетским Савезом током Хладног рата и близине САД. Куба се рангира високо по степену здравствене заштите и образовања, са веома високом показатељем хуманог развоја. Куба је, уз Северну Кореју, једна од двије државе у којима се не може купити кока-кола. Куба је држава с највишим процентом писмености. У Куби је писмено 99,8% становништва. На томе могу да захвале тековини револуције која гарантује бесплатно школовање а само занимање учитеља и просвјетног радника, поставља на високо мјесто друштвене љествице. Прије него што је успоставио ембарго на кубанске производе, амерички председник Џон Кенеди је купио 1200 кубанских цигарета. Са друге стране, недуго по доласку на власт, Фидел је наредио да се униште сви примјерци друштвене игре Монопол. ЦИА је планирала да убије Кастра, на њега је покушано укупно 637 атентата. Љекар је једно од најчешћих занимања на Куби. Професија је веома цјењена, али како их у држави има превише, често их шаљу широм свијета да би помогли тамо гдје је потребно. На подручју Кубе се налази поморска војна база САД. То је база Гвантанамо која је подигнута на југоисточном дијелу острва, још давне 1898. године. За њу Американци плаћају око 4.000 долара мјесечно, али Куба још није наплатила ни један једини чек од тог необичног изнајмљивања, јер тврде да уговор по којем је база подигнута није важећи. Варадеро плаже се сматрају једним од најљепших мјеста у свијету. Унеско је 1992. године прогласио Варадеро плаже најсавршенијом нетакнутом природом на свијету.
