Dzordz Orvel

Љетопис, 21. јануар 2020

Име: Ljetopis 21.01.2019 (1950 umro Dzordz Orvel, 1792 pogubljen francuski kralj Luj 16ti); Опис: Љетопис, 21. јануар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 21. јануара 1950. године умро је британски писац-сатиричар Џорџ Орвел, аутор приповиједака, есеја и романа, међу којима су најпознатији „1984” и „Животињска фарма”.

Dzordz OrvelКњижевник-пророк себе је сматрао анархистом и социјалистом, био истински противник и борац против свих облика тираније, а иза себе је оставио два капитална дјела по којима се данас зову два најпознатија ријалити ТВ програма – Велики Брат и (Животињска) Фарма Када су се читале његове књиге, сматрали се да је то футуристичка фантастика и да је немогуће да се његове идеје заиста и обистине, бар у оволикој мјери. На жалост, не само да су се његове визије обистиниле, него је цивилизација последњих деценија чак и превазишла његову бујну машту. Овог новинара и писца увијек су привлачиле спечифичне теме, бавио се социјалним неправдама и друштвом уопште, а у аманет човјечанству оставио је два капитална, пророчка дела: “1984” и “Животињску фарму”. У много чему је Орвел био први. Предвидио је у каквог ће се монструма изродити демократија помијешана са либерал капитализмом, и куда ће нас довести модерна технологија.

Први је сковао  кованице попут “хладног рата” и “великог брата”, до у детаље описао систем намијењен контроли нашег мишљења и понашања. Орвел погријешио у само једној ствари – предвидио је да ће нам пресија бити наметнута од стране државе, док се испоставило да ми сви хрлимо да је прихватимо, кроз силне екране које користимо, камере које нас прате и могу увијек да установе гдје се налазимо, са ким се налазимо, шта говоримо и шта радимо…Поред поменуте чињенице да нас “велики брат посматра” преко друштвених мрежа, што је потврдио и случај Едварда Сноудена, у роману “1984” објављеном  давне 1949. године, сви су посматрани преко модерних уређаја.

Сваки израз лица је помно праћен не би ли се открило да ли неко евентуално планира да учини нешто лоше. У истој књизи највећи страх који писац исказује јесте онај о нестанку индивидуализма и слободне ријечи, што симболизује кроз једну партију која контролише све. По истом принципу данас велике корпорације прате кретање купаца како би анализирали навике и смислили начин да их убиједе да купују још више. На интернету нам се “ниоткуда” појављују огласи о стварима које смо прије тога претраживали. Камера или микрофон на рачунару могу да укључе без нашег знања, дакле – велики брат нас посматра.

У роману “1984” писац каже: “Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ”. Нешто слично изјавио је својевремено бивши предсједник Америке Џорџ Буш Млађи говорећи о борби против тероризма:  „Само бих волио да знате да, када говоримо о рату, ми заправо мислимо о миру“. У истој књизи Министарство истине је задужено за вијести, цензуру и, наравно, лажи. Што је слика и прилика данашњих медија, у којима доминира свјесно извртање информација, а преплављени смо ријалити ТВ садржајима који нам одвлаче пажњу од истинских проблема, а међу којима су најпознатији они којима је кумовао управо Орвел – “Велики  брат” и “Фарма”.

 

  • На данашњи дан, 21. јaнуара 1793. године на гиљотини је погубљен француски краљ Луј XVI.

Luj XviРеволуционарни Конвент свргнуо га је с пријестола а потом је осуђен на смрт због велеиздаје. На пријесто је ступио. као 20-годишњак. Прва одлука новог краља била је враћање права парламенту којега је његов претходник пред сам крај владавине забранио због страха од могућих побуна. Та одлука донијела је новом краљу тренутну популарност коју ће касније скупо платити. Доба његовог крунисања је с друге стране доба великих наслијеђених дугова претходника и свеопште европске мржње против Енглеске која је лако мијењала савезништва.

Избијање америчке побуне против омражене велесиле постаје разлог поводљивом краљу да уђе у непотребни скупи рат из којега за њега ништа добро неће изаћи. Другим Париским мировним споразумом из 1783. године Америчке колоније добијају независност, а Француска ништа осим дугова. Катастрофално финансијско стање крајем осамдесетих година осамнаестог вијека увјерило је краља у нужност монетарне реформе за шта му је било потребно засиједање националне скупштине, прво након 1614. године. Први дан засиједања скупштине био је 5. маја 1789. године да би већ следећег дана дошло до блокаде и свађе међу заступницима различитих слојева друштва.

Схвативши своју грешку Луј XVI  се одлучује најприје на покушаје распуштања засиједања, а након неуспјеха скупштину избацује на улицу да би, уплашен, ту своју одлуку опозвао 7 дана касније. Та првобитна скупштина постаје најприје уставна , а послије освајања Бастиље, 14. јула 1789. године она представља стварну власт у држави, иако је она формално још у рукама краља. Његова одлука у јуну 1791. године да побјегне из земље чији је краљ, успијева срушити народну слику о њему као о добром али неспособном краљу. Након тога он постаје издајник чији живот стално виси о концу. Почетак рата с Аустријом у априлу 1792. године дефинитивно уништава слику краља због његове омражене аустријске супруге Марије Антоанете. Крај животне приче Луја XVI почиње парламентарним проглашењем републике 1792. године. Када су током новембра те године на видјело изашли покушаји свргнутог краља за свој повратак на власт уз помоћ страних сила његова судбина је постала запечаћена. На гласању парламента јануара 1793. године Луј XVI је био проглашен кривим за издају и осуђен на гиљотину два дана касније. Његова судбина задесиће и његову жену Марију Антоанету која је погубљена у октобру исте године.