Vasko De Gama

Љетопис, 24. децембар 2018

Име: Ljetopis 24.12.2018 (1524 umro Vasko De Gama, 1491 rodjen Ignjacio Lojolo); Опис: Љетопис, 24. децембар Тип: audio/mpeg

На данашњи дан, 24. децембра 1524. године умро је португалски морепловац Васко да Гама, који је 1498. пронашао поморски пут у Индију пловећи око Африке. Приликом другог путовања у Индију 1502. године успоставио је португалску колонијалну власт, а током трећег је умро у Индији.

Vasko De GamaДа Гамино откриће морског пута до Индије је било значајно и отворило је пут за доба глобалног империјализма и за Португалце да успоставе дуговјечно колонијално царство у Азији. Путовање океанским путем омогућило је Португалцима да избјегну пловидбу кроз високо оспоравани Медитеран и прелазак небезбједног Арабијског полуострва. Сума удаљености обухваћених одлазним и повратним путовањима учинила је ову експедицију најдужом океанском пловидбом до тада, далеко дужом него што би било пуно путовање око свијета путем Екватора.

Поморска школа Хенрија Морепловца је ширила знање Португалаца о обали Африке. Од 1460. године опловљавање Африке и долазак до Индије и њеног богатства (бибер и други зачини) постао је њихов циљ. Да Гама је био врхунац тридесетогодишњих планова. Бартоломео Диас се вратио опловивши Рт добре наде и откривши оно што је данас познато као Јужна Африка, док је Перо да Ковиља копненим путем, преко Блиског истока, истражио обале источне Африке и Индије. Преостало је само да се та два сегмента споје у једно путовање.

Послије неколико деценија морнара који су покушавали да дођу до Индије, са хиљадама живота и десетинама бродова изгубљених у бродоломима и нападима, да Гама се искрцао у Каликуту 1498. године. Неометани приступ индијским зачинским рутама подстакао је економију Португалског царства, која је раније била базирана на путовањима дуж сјеверне и приморске западне Африке. Главни зачини који су у прво вријеме пристизали из југоисточне Азије били су бибер и цимет, али је ускоро опсег проширен на низ других продуката, који су били нови за Европу. Португалија је задржала комерцијални монопол над овом робом деценијама. Тек су вијек касније остале европске силе, Холанска република и Енглеска, којима су слиједили Француска и Данска, могли су да парирају португалском монополу и поморској надмоћи на Кејпској рути.

Да Гама је предводио двије португалске индијске армаде, прву и четврту. Четврта је била највећа и отпутовала је за Индију четири године након повратка од прве. За своје доприносе, да Гама је 1524. године именован гувернером Индије, са титулом вицекраљ.

 

  • На данашњи дан, 24. децембра 1491. године рођен је шпански свештеник Ињацио Лојола, оснивач „Дружбе Исусове“. Дружба Исусова је религијски ред католичке цркве који је био директно потчињен папи. Чланови реда зову се језуити.

Saint Ignatius Loyola (1491 1556), Founder Of TheЛојола је био активни борац против протестантске реформације и заговорник контрареформације. Беатификован је а касније и канонизован као светац.

Иако је идеја о оснивању овог тајног реда рођена у Ватикану , Лојола се сматра оснивачем. Након што је као војник шпанске војске тешко рањен у по излечењу се посветио аскетском животу и спиритуалним вјежбама, па иако као војник веома скромног знања и образовања завршио је теолошке студије и постао католички свештеник. Са шест истомишљеника такође свештеника основао 1534 године у једном самостану тајни ред у оквиру Католичке цркве.

У међувремену језуити су постали агресиван, мистичан и веома утицајан ред, између неколико тајних редова у католичкој цркви који су постојали у то вријеме. Највећи утицај језуити су имали у Шпанији и шпанским прекоморским колонијама, а потом се њихов утицај раширио на све дворове у Европи. Угледни и школовани језуити су по препорукама папе постајали савјетници уз све крунисане главе на европским дворовима и заговарали политику која је непрекидно све више јачала њихов утицај.

У томе скоро два вијека нису бирали средства, све док поједини владари нијесу почели да одбијају да се пред своје одлуке консултују са својим свештеним савјетницима, који су наизглед живјели веома скромно али су у тајности били раскалашни, богати и обезбјеђивали Ватикану значајне приходе за незваничне дјелатности. Тако је настао читав покрет забране рада језуита у већини европских земаља.

Међутим, велики број обичних свештеника најнижег ранга овога реда је у Новом свијету и државама Јужне Америке имао значајну мисионарску и просветитељску улогу, али је било много примјера присилног покрштавања у католичанство разних народа и примитивних племена на свим контитентима.