Ugovor Srbije I Crne Gore

Љетопис, 24. октобар 2019

Име: Ljetopis 24.10.2019 (1908 Ugovor Crne Gore i Srbije, 1945 Povelja UN); Опис: Љетопис, 24. октобар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине  од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између  Црне Горе и Србије,  којим је изражена  одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума  надлежних фактора  Црне Горе и Србије.

Ugovor Srbije I Crne GoreКада је Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине, у овај догађај су, посредно или непосредно, били укључени Руска империја, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Краљевина Србија, Књажевина Црна Гора и Њемачко царство. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи.

Представници православних и муслиманских народних организација дали су изјаву да је анексија извршена без питања и против воље становништва и упутили су посебну делегацију у европске пријестонице да ту изјаву ставе до знања великим силама. У Србији и Црној Гори је анексија изазвала велико узбуђење јер се осјећало да се Аустрија тиме учвршћује на Балкану, да дубоко погађа националну будућност Срба и да жели да угаси све наде у будућност велике самосталне српске државе. Срби су се ријешили на крупне жртве; протестовали су у свим пријестоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске. Створили су Народну одбрану с циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе.

Под притиском општег нерасположења у Европи, у жељи да спору одузме европски карактер, Аустрија је са Османским царством склопила споразум  платила јој одштету и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српска влада је била принуђена да да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спријечити дјеловање против Аустроугарске. Анексијом Босне и Херцеговине српско питање добило је европски карактер, јер је у цијелом свијету остављен утисак да је Аустроугарска извела незаконит акт и да му је као праву аргументацију дала само силу.

За Србију и Црну Гору овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију народних снага и изазвао јачање национализма и националне солидарности.

Ова криза се сматра уводом у Први свјетски рат.

 

  • На данашњи дан, 24. октобра 1945. године ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. године у Сан Франциску потписала 51 земља оснивач свјетске организације, међу којима и Југославија.

Povelja UnКонцепт мирне заједнице нација претходно је описао Имануел Кант у свом дјелу Вјечити мир. Ту идеју је послије Првог свјетског рата подржавао и амерички предсједник Вудро Вилсон као начин за избјегавања крвопролића као што је Први свјетски рат. На Париској мировној конференцији је прихваћен предлог за стварање Друштва народа. Друштво народа или Лига народа је била међународна организација основана послије Првог свјетског рата. Циљеви Друштва народа су били разоружање; спријечавање рата преко колективне безбједности, рјешавањем размирица између земаља путем преговарачке дипломатије и побољшање глобалног благостања. Уједињене нације су основане као наследница Друштва народа које није успјело да спријечи избијање Другог свјетског рата. Највећа предност које Уједињене нације имају над Друштвом народа је способност да одржавају и испоруче оружане снаге својих чланица као миротворце.

 

Повеља Уједињених нација

Ми, народи Уједињених нација,

Ријешени да спасимо будућа покољења ужаса рата, који је двапут у току нашег живота нанио човјечанству неописиве патње,

и да поново потврдимо вјеру у основна права човјека, у достојанство и вриједност људске личности, у равноправност људи и жена и нација великих и малих,

и да обезбиједимо услове под којима ће моћи да се очувају правда и поштовање обавеза које проистичу из уговора и других извора међународног права,

и радимо на социјалном напретку и побољшању животних услова у већој слободи и у том циљу да будемо трпељиви и да заједно живимо у миру једни с другима као добри сусједи,

и да ујединимо своје снаге ради одржања међународног мира и безбједности,

и да обезбиједимо, прихватањем начела и установљењем метода, да се оружана сила не употријебљава изузев у општем интересу,

и да користимо међународни механизам у сврху унапријеђења економског и  социјалног напретка свих народа,

одлучили смо да удружимо своје напоре ради остварења ових циљева.

Сагласно томе, наше односне владе, посредством својих представника окупљених у граду Сан Франциску, који су поднијели своја пуномоћја у исправном и прописном облику, усвајају ову Повељу Уједињених нација и оснивају међународну организацију која ће се звати Уједињене нације.