Vikinzi

Љетопис, 25. септембар 2019

Име: Ljetopis 25.09.2019 (1066 Bitka kod Stanford bridge-a, 2011 u Saudisjkoj Arabiji zene dobile pravo glasa); Опис: Љетопис, 25. септембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 25. септембра 1066. године Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва.

VikinziВикинзи су живјели у Скандинавији. Викинзи је скандинавски термин за морске разбојнике (гусаре). Други Европљани их називали Нормани (Сјеверњаци), јер су им дошли са сјевера континента. На простору Скандинавије је живјело више сличних народа, који су се могли споразумијевати старонордијским језиком, сличним данашњем исландском. Већина Скандинаваца је живјела мирно у домовини, бавећи се пољопривредом. Били су вјешти морепловци са одличном флотом. Градили си брзе и покретне бродове, каквих у Европи није било. Исељавали су се на све 4 стране свијета због неплодне земље и непогодне климе. Најприје су повремено нападали британске и франачке обале, временом све чешће, а касније су почели да проводе зиме изван постојбине. На крају су отимали земљу да би се настанили са читавом породицом и цјелокупном имовином. Касније су ишли и  даље, до Средоземља, укључујући и источну Европу, до Босфора. Норвежани и Данци су ишли у западну, а Швеђани у источну Европу. Некима су одласци у викинге, односно гусарски походи били сезонско занимање. Неки су се бавили и трговином, стигавши чак до Багдада. Походи Викинга били су олакшани постојањем пространих држава са слабом влашћу, попут Франачког царства након смрти Карла Великог (814. године). У необезбијеђене крајеве продрли су Викинзи својим брзим бродовима привучени франачким и енглеским богатством. Тако су се раније из Скандинавије исељавали Готи, Англи и Саси. Комбинација  исплативих, слабо брањених мета, брзих бродова и сиромашне домовине подстакла је ширење Викинга које је потрајало више од 250 година. Најезде Викинга су трајале од краја VIII до средине XI вијека. То је вријеме када су уливали страх Еврољанима. Страху је доприносило то што су Викинзи били пагани који су практиковали људска жртвовања. Посао Викинзима је олакшао продор Арабљана у Средоземљу, због којег су хришћани тражили друге трговачке путеве на сјеверу, у Сјеверном и Балтичком мору. У ситуацијама унутрашњих сукоба у Британији и Франачкој Викинзи нијесу наишли на моћнијег противника који би их зауставио. Када би наишли на моћнијег противника, као што су били Арапи у Шпанији брзо су се повукли, избјегавајући сукоб са њима. Викинзи су учествовали у оснивању Русије, основали своје градове у Нормандији и Британији, преотимали круну у туђим земљама (Енглеској) и колонизовали откривена подручја Гренланда и Исланда. Открили су и сјеверну Америку, иако из тог подухвата није произашла никаква последица. Викинзи су били јаки у временима када су европски сусједи били нејединствени, завађени и услед тога слаби. У међувремену су, посебно у Француској и Њемачкој, настале државе велике војне моћи, које Скандиваци више нијесу могли да тероришу годинама или деценијама својим бродовима- дракарима.

 

  • На данашњи дан, 25. септембра 2011. године у Саудијској Арабији жене су добиле право гласа.

Saudijska Arabija I IranСаудијску Арабију и Иран дијели само Персијски залив, али су разлике у идеологијама, културама, политици, много дубље. У свим сукобима у том дијелу свијета ове двије земље увијек су укључене на неки начин – што директно, што индиректно. Иран и Саудијска Арабија никада нијесу директно ратовале. Али, јесу индиректно једна против друге, подржавајући „треће стране“. Једини заједнички непријатељ им је Израел. Али, Ирану стварно, а Саудијској Арабији званично. Однос Саудијске Арабије и Ирана често се назива и „Хладним ратом“, попут оног које су дуго водиле САД и СССР. У случају Саудијаца и Иранаца у циљу превласти у региону. Тридесетих година прошлог вијека чинило се да је будућност свијетла за ове двије велике и утицајне земље. Имале су потписан билатерални споразум који је допринио развијању добрих односа, што је потрајало неколико деценија. Саудијска Арабија је постала краљевина 30-их година прошлог вијека, а потом су откривене огромне нафтне резерве. Како је нафта извор богатства, Саудијска Арабија постала је моћна и пребогата држава, која је стекла моћног савезника – САД. Са друге стране залива је Иран, који такође „лежи“ на нафти, али за разлику од комшија, Иран је стално био у турбулентним временима. Педесетих година, изведен је пуч, по идеји из САД, када је свргнут популарни премијер Мосадагах. На његово мјесто дошао је краљ Раза Шаах, који је градио земљу по принципима западних вриједности… Иако су обије земље већински муслиманске, свака од њих има различиту доминантну религијску секту. Саудијци су наклоњени вахабизму, ултраконзервативној секти вјере Сунита, док су Иранци претежно поклоници Шија вјере (шиити). Током 1979. године, у Ирану се догодила револуција током које је краљ Шаах, који је имао подршку САД, свргнут, а на његово мјесто дошао је вјерски поглавар, Ајатолах Хомеини. Политика Ирана према Саудијској Арабији се из корјена променила. Иран је почео да критикује Саудијце због подршке САД. Од половине прошлог вијека траје „такмичење“ Ирана и Саудијске Арабије око контроле над тим дијелом свијета, односно Блиским истоком и придобијања савезника. Констатне тензије и сукоби који су присутни на Блиском истоку иду у прилог и интересима великих сила, поготово најбогатијима које имају велике залихе нафте, па их радује чињеница да током сваке кризе цијене нафте скачу и оне онда имају још већу моћ и контролу.