- На данашњи дан, 26. јула 1875. године рођен је швајцарски психијатар Карл Густав Јунг, који је послије раскида са психоанализом Сигмунда Фројда, чији је био ученик, основао “аналитичку” или “комплексну” психологију.
Оригинално је разрадио науку о психолошким типовима /интровертан и екстровертан/. Дјела: “Психолошки типови”, “Психологија и религија”, “Симболика духа”, “Студија о архетиповима”. Карл Густав Јунг је рођен у Швајцарској, као син протестантског свештеника. У току гимназијског школовања прво је желио да студира археологију, а затим филологију, да би се на крају опредијелио за медицину. Након завршених студија медицине у Базелу, опредијелио се за специјализацију психијатрије. Већ у 25. години је постао асистент свјетски познатог психијатра Еугена Блојлера, на његовој клиници за менталне болести у Цириху. У 27. години је докторирао, а у 30. је постао доцент на Циришком универзитету. Година 1907. представља прекретницу у Јунговом животу. Те године је упознао Сигмунда Фројда у Бечу. Том приликом су разговарали пуних 13 сати. Дивљење је било обострано. Јунг је говорио да је Фројд први значајан човјек којег је упознао. Међутим, долази до разилажења због сукоба на теоријском и личном плану. Након тога Јунг оснива сопствену, аналитичку или комплексну психологију, како би указао на разлику у односу на психоанализу. Карл Густав Јунг, један од најоригиналнијих мислилаца XX вијека, умро је 1961. године у швајцарском мјесту Киснахту. Јунг је развио појам колективно несвјесно, као један од утицаја на настанак и развој личности. Под тим је подразумијевао опште предиспозиције које су карактеристичне за све људе или одређене групе људи. У почетку је сматрао да је колективно несвјесно карактеристично за сваки народ, али је у својим каснијим радовима одбацио то национално тумачење колективно несвјесног. Током својих истраживања и путовања широм свијета, Јунг је утврдио постојање одређених симбола у свим културама и они по њему представљају колективно несвјесно цјелокупног човечанства. Веома је значајно учење Јунга ο типовима личности и његова класификација људи: према доминантом ставу или оријентацији либида на екстравертни и интровертни тип, као и према доминантној психичкој функцији на интуитивни, мисаони, осјећајни и сензитивни (перцептивни) тип. Када се узме психичка функција као критеријум подјеле, људи се могу подијелити на рационални и ирационални тип. Најзад, када се укрсте ова два критеријума подјеле (према функцији и према типу оријентације), добија се типологија која има осам типова (нпр. екстравертни мисаони, интровертни мисаони, екстравертни интуитивни, интровертни интуитивни, екстравертни осјећајни итд.).
На данашњи дан, 26. јула 1847. године око 20.000 ослобођених америчких црнаца прогласило је Либерију, прву независну републику у Африци.
Либерија значи “земља слободних”, а главни град Монровија је добио назив према презимену предсједника САД Џејмса Монроа. Либерија, званично Република Либерија је држава у западној Африци на обали Атлантског океана. Граничи на сјеверозападу са Сијера Леонеом, на сјевероистоку са Гвинејом и на истоку са Обалом Слоноваче. Заузима подручје од 111.369 км² и има око 4,9 милиона становника. Енглески је званичан језик, а у овој земљи се говори преко 30 језика. Клима је тропска. Значајна количина кише падне током кишне сезоне која траје од маја до октобра. Либерију је почетком XIX вијека основало Америчко друштво за колонизацију са циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент а током XIX вијека у њу је пресељено око 13.000 бивших робова. Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегован положај у земљи. Њихова владавина окончана је 1980. године државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Послије краја хладног рата 1989. године Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је са прекидом трајао све до 2003. године. Привреда се још увијек опоравља од штета нанијете у грађанском рату, а посебно услед разарања основне инфраструктуре. Главни извозни производи били су гума, дрво и жељезна руда.
Житна обала је била насељена аутохтоним народима Африке у XII вијеку. Менде народ се проширио на запад из Судана, присиљавајући многе мање етничке групе да се преселе према југу ка Атланском океану. Између 1461. године и касног XVII вијека, португалски, холандски и британски трговци су имали контакте и трговачке постаје у овом региону. Португалци су именовали ову област Коста де Пимета, али је она касније постала позната као Житна обала, услед изобиља жита. Европски трговци су трговали са локалним становништвом. Црнци повратници из САД, који су државу створили, по угледу на Устав САД донијели су свој Устав 1847. године који је још увијек на снази. Интересантно је напоменути да према овом уставу бијелци не могу бити држављани републике нити имати право гласа. На изборима у октобру 2017. године, бивши фудбалер и добитник Златне лопте, Џорџ Веа, изабран је за предсједника.
