- На данашњи дан, 27. септембра 1862. године рођен је јужноафрички генерал и државник Луј Бота, један од вођа Бура у рату са Енглезима, први премијер Јужноафричке Уније.
Велика Британија жељела је да се домогне богатих налазишта дијаманата у долини ријеке Орање и златних поља у Трансваалу. Октобра 1899. године започео је Бурски рат у јужној Африци, који су локални насељеници већинског холандског поријекла (Бури) водили против Британске колонијалне империје. Била је то борба слична оној Давида против Голијата, јер су Бури имали само двије мале државице, Трансвал и Орање, у јужној Африци, а супротставили су се тадашњем највећем колонијалном царству на свијету. Занимљиво је да су заправо Бури објавили рат Британцима, а не обрнуто. Наиме, Велика Британија је жељела да се домогне богатих налазишта дијаманата у долини ријеке Орање и златних поља у Трансвалу, па је отворила питање енглеских досељеника у Трансваалу, чија права на посјед земље нијесу признавале бурске власти. Након дугих и безуспјешних преговора, рат је био неизбјежан. Бури су побиједили и заробили један британски гарнизон. Бурске побједе на почетку рата представљале су срамоту за Британце, с обзиром на однос снага који је био вишеструко на страни Британаца. Бурски вођа био је Паул Кругер, који је путовао по Европи тражећи подршку, али без успјеха. Рат се одужио све до 1902. године када је потписан мировни уговор. Уговором је ликвидирана независност бурских држава које су потпале под британску власт, али са одређеним степеном аутономије. Мање је позната чињеница да су у Бурском рату учествовали многи касније славни људи. Млади Ганди живио је управо у то вријеме у јужној Африци. Пријавио се као добровољац и у Бурском рату служио је у јединици болничких возила. Надаље, млади Винстон Черчил дошао је у јужну Африку као војни дописник британских новина. Бури су га чак и заробили, а касније је о тим догађајима написао и двије књиге. Познати нобеловац Радјард Киплинг, аутор „Књиге о џунгли“, такође је боравио у јужној Африци у вријеме Бурског рата. Аутор „Шерлока Холмса“, познати Артур Конан Дојл, био је у Бурском рату као љекар-волонтер на британској страни.
- На данашњи дан 27. септембра 1389. године рођен је Козимо Медичи, фирентински банкар.
Династија Медичи владала је Фиренцом од XIV до XVIII вијека. Велико богатство које им је донијело банкарство омогућило им је активно учешће у друштвено-културном животу, чиме су помогли развој Фиренце у сваком погледу. Поријекло породице је, наводно, повезано са једним од витезова франачког краља Карла Великог. Како прича каже, витез по имену Аверардо јахао је кроз област сјеверно од Фиренце, када је налетио на џина који је плашио људе. У току борбе, џин је гађао Аверарда гвозденим куглама које су улубиле штит овог витеза. Џин је на крају савладан, а грб породице Медичи је наводно инспирисан овим догађајем, па на себи има црвене кугле на жутој подлози која симболизује Аверардов златни штит. Године 1397. Ђовани Медичи основао је банку у Фиренци која је била темељ моћи и богатства ове породице у наредним вјековима. Фиренца је у то вријеме постала центар банкарства, а њен златник, флорин, постао је стандардна валута Европе XIV вијека. У XV вијеку, банком је управљао Ђованијев син Козимо, направивши од ње најутицајнију финансијску институцију у Европи, са огранцима у Риму, Венецији, Напуљу, Милану, Лондону, Ђенови и другим значајним градовима старог континента, а главни клијент био је Ватикан. Захваљујући богатству које је стекао, Козимо је одлучио да утиче на фирентинску политику, а био је и важан мецена који је Фиренцу ставио у сам центар ренесансе. Након његове смрти, Банка Медичи почела је да губи своју моћ, чиме је затворена већина огранака. Међутим, династија Медичи наставила је да постоји, подаривши Фиренци и Тоскани неколико важних војвода. Лоренцо де Медичи, један од најистакнутијих чланова династије, био је оснивач школе вајања у коју је примљен млади уметник Микеланђело. Примијетивши невјероватан таленат, Лоренцо Величанствени, како су га прозвали, примио је Микеланђела у палату Медичи гдје је умјетник живио четири године и био третиран као члан породице. Одређени историјски извори указују да је и млади Леонардо да Винчи једно вријеме живио са овом породицом. Поред тога, ова породица улагала је и у науку, па је тако научник Галилео Галилеј био приватни учитељ неким члановима породице. Династија Медичи изњедрила је многе утицајне личности у историји међу којима су двије краљице, четири папе и бројне војводе и велике војводе. Можда најутицајнија личност међу њима била је француска краљица Катарина Медичи која је подарила Француској три краља. Друга француска краљица из династије Медичи била је Марија, супруга краља Анрија IV. Након 300 година владавине, дошао је крај династије Медичи. Велики војвода од Тоскане, Ђан Гастоне де Медичи, преминуо је 1737. године, не оставивши потомство иза себе. Његова сестра Ана Марија, последњи члан ове породице, преминула је 1743. године. Она је држави Тоскани оставила огромну колекцију умјетничког дјела и другог блага, али под условом да заувијек остану у Фиренци.
