Kolo Srpskih Sestara

Љетопис, 28. август 2019

Име: Ljetopis 28.08.2019 (1903 Kolo srpskih sestara, 1749 Gete); Опис: Љетопис, 28. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 28. августа 1903. године одржана је оснивачка скупштина Кола српских сестара.

Kolo Srpskih SestaraОд самог оснивања, удружење је било самостално у односу на све државне и друштвене институције. Основни приход друштва били су добровољни прилози. Његово дјеловање било је усмјерено на патриотски, хуманитарни и културно-просветитељски рад. Патриотски циљ друштва оствариване су кроз пружање материјалне и моралне помоћи српском народу. Биле су познате као борци за мир, али су у Првом свјетском рату учествовале на бојном пољу као добровољне болничарке. Хуманитарни рад је посебно био изражен када су по окончању Првог свјетског рата чланице друштва основале Дом инвалида кроз који је прошло 4000 онеспособљених ратника, помажући им да савладају неки занат. Хуманитарна активност Кола била је усмјерена и на ратну сирочад, пружајући им мјесечну помоћ, стипендије, љетовања. На пољу образовања, Коло је организовало курсеве за описмењавања, хигијену живљења, правилну исхрану и слично. У оквиру одбора Кола, осниване су секције чији је циљ био чување народне културе и традиције. Коло је имало своје одборе и чланице и у иностранству. Ово је утицало да се посебно посвети пажња на сарадњу са другим народним и међународним удружењима жена, као и на јачање духа и његовање културе и традиције у српској дијаспори. У складу са својом феминистичком идеолошком основом, биле су борци за једна грађанска права мушкараца и жена у Краљевини Југославији. Своје просветитељске и патриотске идеје износиле су у гласилу удружења, „Вардар“ а излажење је окончано са избијањем рата. О значају и утицају овог друштва, свједочи и податак да је прије Другог свјетског рата постојало је 146 одбора широм Краљевине Југославије са око 10000 чланица.  Чланице удружења и само Коло су током свог постојања награђиване бројним хуманитарним, државним и вјерским одликовањима највишег ранга, међу које спадају: Албанска споменица, Краљевски орден Бијелог орла петог степена, као и Краљевски орден Светог Саве. Са доласком окупатора, удружење је престало да дјелује 1942. године, када је тадашња представница Делфа Иванић ухапшена због става да ће Коло остати привржено својим основним идејама и одано Отаџбини. Послије ослобођења 1944. године, нова власт није имала ни мало разумијевања, тако да је имовина и даље остала у државном посједу, удружење је забрањено као реакционарско и буржујско, а импозантна колекција народних ношњи и рукотворина предата је Етнографском музеју. Обнова удружења жена „Коло српских сестара“ морала је да сачека неко ново вријеме, тако да је рад напокон обновљен 1990. године. У новој ери, „Коло српских сестара“ је и даље женско, хуманитарно и културно-просвјетно друштво, невладина и непрофитна организација, чији је рад финансиран добровољним прилозима грађана и институција, руковођених добрим намјерама да помогну људима у невољи без обзира на поријекло и вјеру.  Мисија Кола била је и остала  ширење доброте и племенитости. Рад сестара је чисто волонтерски и без било каквих материјалних и личних циљева, што ово удружење чини јединственим на нашим просторима.

 

  • На данашњи дан, 28. августа 1749. године рођен је њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности њемачке и свјетске књижевности.

GeteПоред књижевности, гдје се огледао у готово свим родовима, бавио се и филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Позната дјела су му: „Фауст“, „Вертер“, „Вилхелм Мајстер“, „Ифигенија на Тауриди“, „Егмонт“. Гете је био једна од најзначајнијих личности њемачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем XVIII и почетком XIX вијека. Ширио је свој утицај широм Европе, а током наредног вијека његова дјела надахнула су многе музичке и драмске комаде. Стекавшки књижевну славу до своје 25. године, Гете је постао припадник племства захваљујући војводи Саксен-Вејмара, Карлу Августу у чијој области је обитавао након успјеха његовог првог романа, Јади младог Вертера. Његов први већи научни рад, Метаморфоза биљака, је објављен након његовог повратка са туре у Италији. Започео је пријатељство са драматургом, историчарем, и филозофом Фридрихом Шилером, чије представе је премијерно приказивао до Шилерове смрти. Његове конверзације и разни заједнички подухвати са Шилером, Фихтеом, Хердером, Хумболтом, су у каснијим годинама заједнички названи Вајмарским класицизмом. Гете је Србе задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући “Хасанагиницу”. Српска епска књижевност, говорио је Гете, је бисер у европској ризници, коју ће њемачки пјесници тек откривати у наредним вјековима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због вјерности себи и не одступања од своје вјере у идеје и завјештења својих предака. У старим данима, он је објаснио свој поглед на живот и људе кроз призму односа према Французима: Како сам могао писати пјесме мржње када нијесам осјећао мржњу? И, међу нама, ја никад нијесам мрзио Французе, мада сам захвалио Богу кад нас је ослободио њих. Како сам могао ја, коме једине значајне ствари јесу цивилизација (култура) и варваризам, да мрзим нацију која је међу најкултурнијим на свијету, и којој ја дугујем за огромни дио моје сопствене културе? У сваком случају тај посао мржње међу нацијама је чудна ствар. Увијек ћете наћи да је то моћније и у већој мјери варварско на нижим нивоима цивилизације. Али постоји ново на коме то потпуно нестаје, и гдје особа стоји, тако говорећи, изнад нација, и осјећа благостање и патњу сусједних народа као да су то његов властити.