- На данашњи дан, 28. септембра 1895. године умро је француски хемичар и биолог Луј Пастер, проналазач вакцина против бјеснила, антракса и црвеног вјетра.
Открио је и поступак конзервирања хране спријечавањем размножавања бактерија, који је касније назван »пастеризација«. Оснивач је научних грана микробиологије и стереохемије. Организовао је чувени институт у Паризу назван његовим именом. Луј Пастер је био микробиолог и хемичар. Експериментално је потврдио да су бактерије изазивачи болести.. Поставио је основе имунологије унапређењем метода вакцинације и проналаском вакцине против бјеснила. Луј Пастер је био француски микробиолог и хемичар који је открио микробе који су одговорни за особине винске киселине и помоћу њих изумио пастеризацију, процес у коме се бактерије уништавају загријевањем а затим хлађењем течности. Његова прва истраживања тицала су се оптичких особина винске кисјелине. До тада није било познато зашто природна винска кисјелина скреће раван поларизације свјетлости, а синтетичка не, иако су хемијски истог састава. Послије доста рада на раздвајању сићушних кристала, успио је да демонстрира да кристали једног типа скрећу свјетлост у једну, а они другог типа у другу страну. Њихова мјешавина не утиче на раван поларизације. Закључио је да је ово последица асиметричности молекула винске киселине, што је особина данас позната у науци као хиралност. Његове теорије су прихваћене у Европи када је доказао да су организми попут бактерија одговорни за кисјељење, тј. кварење вина, пива и млијека. Затим је дошао на идеју да се бактерије могу уклонити довођењем течности до кључања, а затим њеним хлађењем. Данас се тај процес назива пастеризација. Следећа област за коју се заинтересовао била је ферментација. Показао је да ферментацију изазивају микроорганизми, и да то није спонтани процес. За то је користио стаклену боцу са дугим вратом савијеним надоље. У боци би се налазио хранљиви бујон. Специфичан облик боце није дозвољавао честицама прашине (на којима се скупљају бактерије) да допру до хранљиве подлоге тако да се у њој није долазило до ферментације. Овим експериментом, Пастер је доказао нетачност теорије о спонтаној генерацији живих организама. Отишао је и корак даље и показао да загријевањем вина на 57° долази до елиминације бактерија у њему. Поставио је теорију да су микроорганизми одговорни за појаву болести код људи, што је касније довело до развоја антисептичких метода у хирургији. Пастер је први пут открио вакцину када се бавио изучавањем болести која се зове пилећа колера. До открића је дошао тако што је случајно пилиће изложио бактеријама. Пилићи су се разбољели, али су бактерије срећом биле ослабљене. Пастер је примијетио, када је покушао да их поново зарази истим бактеријама, да су пилићи развили имунитет према њима. Пастер је вакцинисао дјечака којег је ујео бијесан пас. Ефикасност вакцине против бјеснила донијела му је огроман успјех. Принцип употребе слабијег облика болести да би се створила отпорност на теже заразе није била нова. Оно што је била новина је да се ослабљена варијанта болести сада производила људском интервенцијом. Луј Пастер је произвео прву вакцину против бјеснила користећи осушену кичмену мождину заражених зечева. Пастер је свој 70. рођендан прославио у Сорбону, а званице су чинили најзначајнији научници тога доба. У ово доба се његова болест погоршала и Луј Пастер је преминуо 1895. године.
- На данашњи дан, 28. септембра 1965. године приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе су изгубиле живот.
Вулкани су утицали на ток историје, будући да вулканска прашина може имати велико краткорочно дејство на глобалну климу, зато што блокира дио Сунчеве свјетлости која стиже на Земљу.
Ерупција вулкана на планини Пинатубо на филипинском острву Лузон догодила се 1991. године само 90 километара сјеверозападно од главног града Филипина, Маниле. Вулкан је у неколико узастопних ерупција избацио чак 10 кубних километара вулканског материјала, што је била друга ерупција по величини у XX вијеку која је узроковала смањење просјечних температура у свијету за 0,4 до 0,5 степени Целзијуса. Ерупција вулкана Кракатоа на истоименом вулканском острву у Индонезији 1883. године једна је од најпознатијих у скорије вријеме, зато што се догодила послије открића телеграфа. У њој је погинуло на хиљаде људи, двије трећине острва су претворене у прах, а дно океана је драстично измијењено. Ерупција Кракатое није била ништа у поређењу на ерупцијом Тамборе на острву Сумбава у Индонезији, која се догодила 68 година раније. То је била најснажнија ерупција забиљежена у историји. Ријеке врелог пепела сливале су се низ вулкан висок 4.000 метара и тада је погинуло око 10.000 становника острва Сумбава. Вјерује се да је вулкан избацио најмање 50 кубних километара вулканског материјала, а огромне количине сумпор диоксида отишле су у атомосферу. Облак из Тамборе изазвао је необичну хладноћу, зато што је довео до смањења температура у свијету за 0,4 до 0,7 степени Целзијуса. Уколико се вратимо још даље, прије око 70.000 година, једна огромна вукланска ерупција чак је пријетила да уништи читав људски род. Вјерује се да је „суперерупција” вулкана Тоба на индонежанском острву Суматра, изазвала вулканску зиму која је трајала шест година и послије тога хиљадугодишњу залеђеност. Суперерупције настају када вуклан избаци више од 1.000 кубних километара материјала. Ерупција Тобе је могла изазвати масовно изумирање биљног свијета и глад животињских врста, а постоје претпоставке да је дошло до изумирања великог броја припадника људске врсте. У још даљој историји огромне вулканске ерупције су се доводиле у везу са масовним ишчезавањем живота на Земљи. Некада се вјеровало да су вукланске ерупције у Деканској висоравни у Индији биле узрок изумирања диносауруса прије 65 милииона година, али данас је преовладало мишљење да су за то криви комета или астероид. Парк Јелоустон у америчкој савезној држави Вајоминг често се означава као супервулкан чија је последња ерупција забиљежена прије 650.000 година. Нову ерупцију није лако предвидјети, иако сеизмолози редовне прате промјене у Јелоустону.
