Referendum U Bih Glasacki Listic

Љетопис, 29. фебруар 2020

Име: Ljetopis 29.02.2019 (1992 Referendum u BiH, 2004 Haiti); Опис: "Ljetopis 29.02.2019 (1992 Referendum u BiH, 2004 Haiti)". Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 29. фебруара 1992. године одржан је референдум о независности Републике Босне и Херцеговине од СФРЈ.

Referendum U Bih Glasacki ListicКада су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су, у скупштини СР БиХ, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем Српских аутономних области, и референдумом о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.

Јануара 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности СР БиХ. Ову одлуку су донијели пошто је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум. По скупштинској одлуци, референдумско питање је гласило: “Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ – Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?”. Муслиманске и хрватске странке позвале су становништво на излазак, док су српске странке позвале на бојкот референдума.

Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа. Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.

На дан 1. марта 1992. године, други дан референдума, припадници Зелених беретки пуцали су на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убили младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима. Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега.

Током марта услиједила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета – Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине. Први март се сматра почетком рата у БиХ.

 

  • На данашњи дан, 29. фебруара 2004. године Жан Бертран Аристид дао је оставку као предсједник Хаитија након народног устанка.

HaitiХаити заузима западни, мањи дио острва Хиспаниола, које припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република. Име ове државе потиче од ријечи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици. Регионална, историјска и етно-лингвистичка позиција Хаитија је јединствена из неколико разлога. Прва је независна држава у Латинској Америци и на Карибима, прва црначка република на свијету, и друга република на америчком континенту.

Политичко насиље је главна карактеристика историје Хаитија. У вријеме доласка првих Европљана острво Хиспаниола било је једно од многих карипских острва која су настањивали Индијанци народа Таино, говорници аравачког језика. Кристифор Колумбо је 1492. године пристао у близини данашњег рта Сен Никола, и прогласио острво Хиспаниола шпанском територијом. Деветнаест дана касније, његов брод „Санта Марија“ насукао се у близини данашњег Кап Хаитјена. Тридесет девет људи које је Колумбо оставио на острву основали су насеобину Навидад . Након побуна урођеничких народа и њиховог уништења Навидада, Колумбо се помјерио на источну обалу Хиспаниоле где је основао насеобину Исабела. Заразне болести које су донијели Шпанци, а на које домороци нијесу били имуни, биле су главни узрок велике смртности народа Таино. Као капија Кариба, Хиспаниола је постала рај за пирате. Западни дио острва населили су француски пирати. Француска и Шпанија су обуставиле непријатељства на острву склапањем договора 1697. године и острво Хиспаниола је подијељено на шпански и француски дио, гдје је Француска добила отприлике трећину острва на његовом западном дијелу.

Француска је свој дио острва назвала Сен Доминге. Након овог догађаја долази до насељавања француских колониста с циљем изградње плантажа. Они су направили велике плантаже шећерне трске, кафе, индига. Колонисти су увозили робове из Африке за радно интензивне послове као што је обрада земље, и прерада пољопривредних производа. Сен Доминге је тако постао „робовско друштво“ чија је привреда у потпуности зависила од робова, док су робовласници представљали владајућу класу. Подстакнути Француском револуцијом и принципима права човјека, слободни обојени људи и робови у Сен Домингеу, као и Французи тражили су више слобода и већа права. Независност Сен Домингеа проглашена је  1804. године.  Јануара 1914. године британске, њемачке и америчке трупе искрцале су се на Хаити наводно да би заштитиле своје држављане од грађанских немира. Руководећи се Монроовом доктрином, предсједник САД, Вудро Вилсон је 1915. године наредио окупацију Хаитија која је трајала до 1934. године. У децембру 1990. године за предсједника је изабран бивши свештеник Жан Бертран Аристид. Аристид је свргнут у војном пучу. Америчке власти су договориле одлазак са власти војних лидера Хаитија и долазак америчких трупа, чиме би Жан Бертран Аристид био враћен на мјесто предсједника.

Аристид се вратио на Хаити а на изборима 2000. године добио је 92% гласова. Изборе је бојкотовала опозиција а током наредних година забиљежен је пораст насиља и кршења људских права.  Године 2004. на сјеверу Хаитија дошло је до побуне. Устанак се проширио и на главни град па је Аристид морао да оде у егзил, након чега су Уједињене нације послале миротворце на Хаити.  Данашњи Хаићани су потомци бивших афричких робова, мулата, и бијелаца који су преживјели погроме. На Хаитију живе и мањинске заједнице Француза, Немаца, Италијана, Холанђана, Пољака, Португалаца, Шпанаца, Арапа, Јермена, и Јевреја. Милиони Хаићана живе ван матичне државе. Највише у Доминиканској Републици, Сједињеним Државама , Канади, Француској  и на Бахамима.