- На данашњи дан 3. августа 1881. године британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. године постане власник читаве зоне Суецког канала.
Суецки канал је вјештачки канал у Египту који спаја Медитеранско и Црвено море. Отворен је 1869. године, након десетогодишње изградње. Омогућава превоз бродова између Европе и јужне Азије, без пловидбе око Африке. Канал је дугачак 163 километра између луке Саид на сјеверу и Суеца на југу. Суецки канал представља отворену скраћеницу, без брана, са осам главних кривина. Канал не иде најкраћом путањом, која је само 120 километара дугачка, већ користи неколико језера, од сјевера према југу. Први канал у том региону, вјероватно је изграђен око 1850. године прије Христа и представљао је канал за наводњавање у периоду поплава. Овај канал је проширен за вријеме владавине Птоломеја преко Горких језера све до Црвеног мора. Проширен за вријеме Римљана (који су га звали Трајанов канал), занемарен од стране Византије, и поново отворен за вријеме Арабљана. Овај канал је, 775. године намјерно испуњен из војних разлога, од стране Абасидских калифата. Разлози за ове промјене били су да се олакша трговина са ушћа у Црвено море, а не да се обезбиједи пролаз до Медитерана. Тек када је Француска окупирала Египат, урађена су прва истраживања. Наполеон је лично истраживао остатке античког канала. Ле Пере, његов главни инжењер за комуникације, погрешно је израчунао да је ниво Црвеног мора 10 метара изнад Медитеранског и у том случају бране би биле неопходне. С обзиром на неповољне услове под којима су радили француски геодети, као и на то да је владало вјеровање у диспаритет нивоа два мора, грешка је опростива, те су Ле Переов закључак касније прихватили аутори пројекта канала. План канала поново је рађен а Фердинанд де Лесепс је примио уредбу о концесији од вицекраља Египта да изгради канал. Изградња је почела 1859. године и трајала је 10 година умјесто 6, као што је било првобитно предвиђено; временски услови, епидемија колере успорили су изградњу. Августа 1869. године канал је завршен и отворен за пловидбу. Иако је канал изграђен да служи међународној трговини, његов статус је дуго остао недефинисан. Године 1888. највеће поморске силе у то вријеме, осим Велике Британије, потписале су Константинопољску конвенцију, која је прописивала да канал буде отворен за све бродове, свих нација, било у доба мира или рата. Са друге стране, конвенција је забрањивала дјела непријатељства у водама канала и изградњу утврђења на његовим обалама. Велика Британија је потписала споразум тек 1904. године.
- На данашњи дан, 3. августа 1778. године свечано је отворена Миланска скала. Театар Скала је једна од водећих оперских кућа и балет театара у свијету.
Милано је прије Скале имао велики театар који је страдао у пожару 1776. године. Нови театар Скала је изграђен на тлу цркве Санта Мариа ла Скала након што је црква срушена, због чега театар и носи име Скала. Театар је званично отворен 1778. године када је изведена лирска опера “Призната Европа” Антонија Салиерија. У почетку централни дио театра (приземље) није имао сједишта и посјетиоци су спектакл гледали стојећи. Изнад ложа, налази се ниво одакле су сиромашнији слојеви друштва посматрали оперу. Овај дио је обично попуњен најзагриженијим љубитељима опере. Године 2006. тенор Роберто Алања је био извиждан током извођења опере Аида. Он је сцену напустио из протеста, док је његова замјена Антонело Паломби истрчао на сцену при чему није имао времена да обуче одговарајући костим. Некада је сцена била освијетљена са 84 петролејске лампе а остатак театра са додатних хиљаду. Како би се избјегао ризик од пожара неколико соба су биле напуњене кофама са водом. Сезона традиционално почиње седмог децембра, на дан светог Амброзија (заштитник и светац Милана). Театар Скала има три сцене које се налазе једна изнад друге. Ово значи да три различите сцене за три различита чина опере или балета могу бити постављене у исто вријеме. Када се први чин заврши, прва сцена се диже а друга се спушта на главни подијум. Исто се дешава када се други чин заврши и другу сцену замијени трећа. Преко пута главног подијума налази се некадашња краљевска ложа у којој је сједио краљ заједно са члановима породице. Поред тога што је уживао у спектаклу он је поред себе имао и роштиљ на коме се спремао оброк за њега.
