- На данашњи дан, 3. фебруара 1830. године ослободилачки рат Грка против Турака окончан је на мировној конференцији у Лондону проглашењем Грчке независном краљевином.
Успјеси устаника и притисак Русије, Француске и Велике Британије нагнали су Отоманско царство, које је освојило Грчку послије пада Цариграда 1453. године, да јој миром у Једрену 1829. године призна независност, али је сјевер Грчке ослобођен тек одлуком Берлинског конгреса, послије турског пораза у рату с Русијом 1877. и 1878. године.
Грчка је колијевка европске цивилизације па се намеће питање гдје и када је све почело? На данашњем Криту око 3000 година прије нове ере развила се напредна цивилизација. Ова цивилизација градила је велике палате, имала развијену културу, писмо и трговину у рангу са древним цивилизацијама Блиског Истока и централне Азије. И тако је треба посматрати, не као нешто ново и напредно карактеристично за Европу већ као најзападнију тачку напредних цивилизација истока тог доба. Митски краљ Миној везује се за ову цивилизацију па се по њему и зове Минојска цивилизација. И данас се на Криту види богатство ове цивилизације. Град Кносос, Фестос као и остаци других градова на Криту свједоче о богатству и напредности Минојске цивилизације. Као и све цивилизације и ова је доживјела свој крај а њу је наслиједила Микенска која је имала средиште у граду Микени на Пелопонезу. Минојски градови и палате пали су под утицај ове ратничке културе која је преузела све што је било добро од Минојаца. У том периоду веза између Микене и Крита била је јака па тако постоји теорија да су господари Микенских палата били, у ствари, критски принчеви. Крај бронзаног доба довео је до краја и Микенску цивилизацију и њено политичко устројство. Тада креће такозвано „мрачно доба“ Грчке. Из тог периода становништво излази жељно развоја и освајања нових територија што је довело до колонизација егејских и јонских острва, црноморске, италијанске као и турске обале. Настао је велики број независних градова држава, полиса. Водећи и често сукобљени полиси су Атина и Спарта. Свака од њих, Атина као демократија и Спарта као војна држава, у одређеном тренутку имала је примат на другом. Оно што их је повезивало је заједнички непријатељ, моћно Персијско царство. Грчки полиси су у више наврата одбили нападе моћне персијске армије. На крају, Грчки полиси били су освојени од крајње неочекиваног ривала. Македонска племена на челу са Филипом су освојила и ујединила грчке полисе у другој половини IV вијека прије нове ере. После Филипа на власт долази један од највећих свјетских војсковођа Александар Македонски. Александар је владао од 336. до 323. године прије нове ере и за свог живота освојио је Блиски Исток, Египат и Персију. Ишао је на крај тада познатог свијета до Индије и проширио културу коју данас зовемо Хеленизам. У следећим вјековима грчка историја уклапа се са историјом својих сусједа. Рим је придодао Грчку као своју провинцију 146. године прије нове ере. У подјели римског царства Грчка је припала Византији али су њени дјелови често били под влашћу Млетака (Крф, Кефалонија, Крит…) и Арапа (Крит).
Године 1460. Турци Османлије заузимају већи дио Грчке. Грчка црква је током турске окупације играла важну улогу у очувању националног идентитета а 1821. године је покренут рат за ослобађање од турске власти. Рат је завршен 1829. године и Грчка је стекла независност. Током наредних 100 година Грчка је водила мноштво мањих ратова у којима је придобијала своје некадашње територије. Последњи рат тог типа је рат са Турском од 1920. до 1922. године. Последица тог рата била је велика размјена становништва између Турске у Грчке. У потпуној окупацији од стране Њемачке и партизанском начину борбе протекао је Други свјетски рат. По завршетку Другог свјетског рата Грчка улази у период унутрашње кризе. Монархија или република било је главно питање у другој половини XX вијека. Идеја за републиком је преовладала. Године 1973. проглашена је република а 1981. године Грчка је постала чланица Европске уније.
- На данашњи дан, 3. фебруара 2000. године француска полиција ухапсила једног од најтраженијих терориста баскијске терористичке организације ЕТА Хуана Карлоса Иглесијаса Чоузаса.
Баски су народ који живи на западним Пиринејима и обали Бискајског залива. Потомци су древног иберијског племена Васкона. Баска укупно има око 3 милиона, од чега око 2.359.400 у Шпанији (већином у аутономној покрајини Баскији), а око 230.200 у Француској. Говоре баскијским језиком, који није сродан другим језицима. Сваки четврти Баск разуме баскијски језик. Баски су старосједеоци Пиринејског полуострва.
Основа баскијског етничког идентитета је баскијски језик. То је једини неиндоевропски језик у западној Европи, а поријекло језика није потпуно објашњено.
Претпоставља се да су Баски остатак неиндоевропског народа, који је можда дошао са Кавказа и који се послије измијешао са досељеним Индоевропљанима. У новије вријеме, лингвистика и етимологија покушавају да пронађу сличности између Баска и кавкаских народа. На примјер, Иберија је древни назив и за Иберијско полуострво, али и за територију данашње Грузије. Вјерује се да је Баскија била климатски повољно уточиште палеолитског човјека за вријеме последњег леденог доба.Највећи баскијски град је Билбао, а остали већи градови су Сан Себастијан и Виторија. Баски себе називају Еускалдунак. Ријеч је настала од речи еускара и наставка -дун, што значи онај који има (или онај који говори), тако да термин Еускалдунак значи онај који говори баскијски. Баски говоре баскијским језиком који није сродан другим језицима, и сврстан је у језичке изолате. Данас има око 2.3 милиона људи који се служе баскијским језиком. Баскијски и етрурски језик су једини језички изолати у Европи. Према неким мишљењима, баскијски језик је сродан језицима јужног Кавказа (и то нарочито грузинском), док према другим мишљењима, баскијски језик води поријекло од старог иберијског језика којим се говорило на подручју Пиринејског полуострва, а вјерује се да је иберијски језик са подручја сјеверне Африке. Вјерује се да је сродан грузинском језику јер у оба језика има наставка -дзе у називима мјеста. Такође има неких ријечи које се исто изговарају, а имају различито значење.
ЕТА, акроним за Еускади та аскатасуна („Баскијска домовина и слобода”) била је оружана љевичарска баскијска националистичка и сепаратистичка организација у Баскији (у сјеверној Шпанији и југозападној Француској). Основана је 1959. године и касније се развила из организације која је промовисала баскијску културу у паравојну организацију укључену у насилну кампању бомбардовања, убистава и отмица у Јужној Баскији и широј територији Шпаније. Циљ организације је била независна Баскија. ЕТА је главна група у Баскијском националном ослободилачком покрету и најважнији баскијски учесник у Баскијском сукобу. Између 1968. године и 2010. године, извршила је убиства преко 820 људи и ранила више хиљада. ЕТА је класификована као терористичка организација у Шпанији, Француској, Уједињеном Краљевству, Сједињеним Државама, Канади и Европској унији. Више од 300 чланова ЕТА-е је у затворима у Шпанији, Француској и другим земљама. ЕТА је 2011. године најавила „дефинитивни престанак њених оружаних активности”. Новембра 2012. године, саопштено је да је организација спремна да преговара о „дефинитивном крају” својих операција и да се потпуно распусти, а априла 2017. године објавила је одустала од свог оружја и експлозива и да ће бити званично разоружана организација.
