- На данашњи дан, 3. новембра 1957. године СССР је лансирао „Спутњик 2“, први сателит са живим бићем, у којем је била керуша Лајка.
При свемирској трци између Совјета и Американаца сваки минут је значио, а колико год су били мотивисани међусобном конкуренцијом, научници су прије слања људи у свемир морали провјерити да ли су такав пут жива бића у стању да преживе. Стога су, умјесто човјека, прво одлучили да пошаљу пса, и то на оно што су знали да ће бити пут са којег се никад неће вратити. У јеку свемирске трке, Совјети су у свемир лансирали прво живо биће – мјешанку Лајку, која је трагично угинула истог дана.
Совјетски лидер Никита Хрушчов тражио је од својих инжењера нови спектакл након лансирања првог сателита и тада је пала одлука да ће у орбиту лансирати животињу. Прије Лајке било је неколико покушаја са другим псима, но само у сврху прикупљања података о сналажењу у безгравитацијском стању. Три године стару мјешанку нашли су на московским улицама. Московске зиме и глад били су разлог због којег су научници мислили да би пас могао поднијети екстремне услове. Осим тога, Совјетима се свидјело што је Лајка фотогенична те је имала знатижељан поглед из којег као да се могла ишчитати интелигенција и доброта. Лајка је у летјелици преживјела неколико сати, облетјевши Земљу прије тога девет пута. Тих девет кружења око Земље учинило је Лајку првим свјетским космонаутом. Жртвована је ради успјеха будућих свемирских мисија.
Лајкино путовање је за Никиту Хрушчова била још једна побједа у свемирској трци са Американцима. У одлично темпираном пропагандном подухвату, лансирање Лајке збило се четири дана прије четрдесете годишњице прославе Октобарске револуције. Неколико паса прије Лајке је било лансирано на кратке подорбиталне летове који су трајали неколико минута како би се провјерило може ли да се преживи у бестежинском стању.
Пси су проводили вријеме у центрифуги, симулатору гравитационих сила које се створе у тренутку лансирања, а излагали су их и сличним нивоима буке. Прве животиње које су лансиране у свемир и вратиле се живе биле су мјешанке Белка и Стрелка 1960. године. Успјех те мисије увјерио је совјетске власти да крену у најрискантнију мисију – слање првог човјека у свемир. У априлу 1961. године, три и по године послије Лајке, то је постао Јуриј Гагарин.
- На данашњи дан, 3.новембра 1534. године енглески парламент усвојио је повељу којом је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве , чиме је папи одузета власт над црквом у Енглеској.
Томе је претходио сукоб са папом Леоном X који није хтио да поништи краљев брак са Катарином Арагонском и озакони његову везу са Аном Болен. Хенри VIII, владао је Енглеском и Ирском од 1509. године. Наслиједио је свог оца Хенрија VII, оснивача династије Тјудор којој он припада. Познат је због тога што се шест пута женио и реформације енглеске цркве.
Када му папа, под утицајем католичких краљева, није дозволио да се разведе од своје прве жене Катарине од Арагона да би се оженио Аном Болен, прекинуо је све везе са Ватиканом и Римом и Законом о супремацији прогласио се за врховног владара енглеске цркве и самим тим енглеска црква је сврстана у протестантске, касније названа англиканска. Такође је ујединио Енглеску и Велс у једну територију, тј. државу. Описан је као стасит, атлетски грађен човjек, риђе браде, човјек од стила; уживао је у јелу, познат као коцкар, али врстан спортиста – тенисер, мачевалац. Хенријев приватни живот се врло често испреплетао са државним пословима и политиком. Његова жеља за добијањем мушког наследника и брачни живот уско су утицали како на тадашњу, али и будућу спољну и унутрашњу политику Енглеске, тако и на положај вјере у Енглеској и односе са поглаваром Католичке цркве, самим Папом. Када је превладала његова жеља да добије законитог сина, а једини начин да га добије са Аном Болен био је да се растави од Катарине. Стога је покушао да убиједи папу Клемента VII да његов брак са Катарином мора бити поништен у складу са црквеним прописима.
Испрва неодлучан, папа одбија да испуни Хенријев захтијев. Како би омогућио Хенрију да оконча брак са Катарином Арагонском, Томас Кромвел, краљев главни министар, прекинуо је везу између англиканског и римског католицизма, те учинио монарха врховним поглаварем новоосноване Енглеске цркве.
Иако је одвојио Енглеску цркву од римског католицизма, те тиме положио темеље за трајно осамостаљење енглеског хришћанства, Хенри се није никада одрекао нити удаљио од основних начела католицизма, већ је наставио његову доктрину.
Његова одлука охрабрила је и остале европске земље да се ослободе ватиканског притиска и наметања, па су у Европи убрзо почели да се формирају нове независне црквене институције. Хенри, који је у почетку владавине носио титулу браниоца вјере, екскомунициран је из Католичке цркве од стране Папе.
