- На данашњи дан, 3. септембра 1976. године амерички васионски брод без људске посаде “Викинг 2” спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.
Велика количина научне фантастике написана је као резултат вјеровања да на Марсу постоји живот. Од малих, зелених људи, до смртоносих зрачења, Марсовци су били у фокусу многих телевизијских и радио програма, стрипова, филмова и новела. Иако се откриће да на Марсу има живота, из XVIII вијека, на крају показало као лажно, Марс је ипак планета која, поред Земље, има услова за живот. Као таква, недавне планетарне мисије су покушале да утврде да ли и најосновнија животна форма постоји на површини планете. Иако резултати показују да на површини Марса не постоји живот, научници спекулишу да су услови за живот погодни испод површине планете. Будуће мисије тек треба да тестирају могућности прошлог и садашњег живота. Марс је удаљен 228.000.000 километара од Сунца. Копнена маса Марса и Земље је веома слична. Упркос томе што је Марс само 15 одсто запремине и 10 одсто масе Земље, заправо има сличне копнене површине, јер вода покрива око 70 одсто површине Земље. Површинска гравитација Марса износи око 37 одсто гравитације на Земљи. Комади Марса су пронађени на Земљи. Вјерује се да су мале количине атмосфере Марса биле унутар метеорита којег је ова планета избацила. Ови метеорити су орбитирали соларним системом милионима година са осталим објектима, прије него што су пали на Земљу. Проучавање овог материјала допустило је научницима да сазнају нешто више о Марсу. Највиша позната планина у Сунчевом систему се налази на Марсу. Олyмпус Монс је вулкан висок 21 километар, а пречник ове планине износи 600 километара. Научници су открили много доказа вулканске лаве који сугеришу да је вулкан и даље активан. Марс доживљава огромне олује прашине, највеће у нашем соларном систему. Ово је због елиптичног облика орбите планете око Сунца. За разлику од других планета, орбита Марса је издужена и резултира жестоким олујама које прекривају читаву планету, а могу да трају и по неколико мјесеци. Марс је једина планета, поред Земље, која има поларне ледене капе. Сјеверна капа се назива Планум Бореум, а јужна Планум Аустрале. Испод ових капа је пронађена и залеђена вода. Марсу је потребно 687 земаљских дана да се окрене око Сунца. Такође има и годишња доба, као и Земља, али трају два пута дуже. Марс нема магнетно поље, иако многи научници вјерују да је имао магнетно поље прије око четири милијарде година. Два Марсова сателита, Фобос и Дејмос, су описана у роману „Гуливерова путовања“, аутора Џонатана Свифта, 151 годину прије него што су откривени.
- На данашњи дан, 3. септембра 1948. године умро је Едвард Бенеш, предсједник Чехословачке.
Едвард Бенеш је био вођа Покрета за независност Чехословачке, министар спољних послова и други предсједник Чехословачке од 1935. до 1938. године и поново од 1940. до 1948. године, када је, по доласку комуниста на власт, дао оставку. Током Првог свјетског рата, Бенеш је био један од твораца независне Чехословачке. Организовао је тајни анти-аустријски Чехословачки покрет за независност. У септембру 1915. године, отишао је у изгнанство у Париз, гдје је уз веома сложене дипломатске напоре успио да издејствује признање од Француске и Уједињеног Краљевства за Чехословачки покрет за независност. У периоду од 1916. до 1918. године био је секретар Националног савјета Чехословачке у Паризу и министар унутрашњих и иностраних послова у привременој влади Чехословачке. Представљао је Чехословачку у разговорима који су довели до склапања Версајског мировног уговора. Како би се супротставио ревизионистички настројеној Мађарској, Бенеш је након распада Аустро-угарске монархије склопио уговоре са Румунијом и Краљевином СХС који су довели до формирања Мале Антанте, којој се касније придружила и Француска, па је након тога тај савез постао блок против Њемачке и, у мањој мјери, против Совјетског Савеза. Од 1918. до 1935. године Бенеш је био министар иностраних послова Чехословачке и на том мјесту остао за вријеме 10 узастопних влада – од којих је и он сам био на челу једне. Бенеш је био вођа Народне социјалистичке странке и најближи сарадник првог предсједника Чехословачке Томаша Масарика. Оставком Масарика као предсједника 1935. године, Бенеш је био изабран на ту функцију. Противио се захтјевима Њемачке, која је сматрала да полаже право на Судетску област већински настањену њемачким становништвом. Иако је одобрио суштинску аутономију Судетске области, Бенеш ипак није могао да избјегне кризу која је довела до уништења Чехословачке. У октобру 1938. године Судетска криза довела је Европу на ивицу рата, који је избјегнут потписивањем Минхенског споразума, тј. анексијом и војном окупацијом Судетске области од стране Њемачке. Напуштен од својих савезника, Бенеш је капитулирао, дао оставку на мјесто шефа државе и емигрирао у Француску. Током Другог свјетског рата био је предсједник избјегличке владе у Лондону. Поново успоставља владу на родном тлу априла 1945. године, а у Прагу му је приређен величанствен дочек одушевљеног становништва. То је била једина влада у емиграцији источне Европе, којој је било дозвољено да се врати у земљу послије рата. Ипак, Бенеш је одмах схватио да Чехословачка мора блиско да сарађује са Совјетским Савезом, и буде „мост” између комунистичког Истока и западних демократија, да би на тај начин била очувана стабилност у Европи. Бенешово здравље се озбиљно нарушило 1947. године. Комунистички премијер Чехословачке, Клемент Готвалд искористио је ситуацију и затражио фебруара 1948. године да комунисти добију превласт у влади. Немајући другог избора Бенеш је поново капитулирао, али је одбио да потпише нови устав. Поднио је оставку јуна 1948. године и умро скрхан исте године. Познати су Бенешови декрети из 1945. године, документи са снагом закона, на основу којих су протјерани судетски Њемци (2,5 милиона) и Мађари из Чехословачке. Ти декрети су и данас повремено камен спотицања у односима Чешке и Словачке Републике са Њемачком, Аустријом и Мађарском.
